Сваки од предмета који се користе при богослужењу прије прве употребе бивају освећени и не користе се ни у какве друге сврхе. Крађа или утаја ма којег од њих сматра се великим гријехом и назива светотатством.

Путир је метална чаша с постољем (изнутра посребрена или позлаћена) која се користи за причест. Представља чашу из које је Исус Христос пио на Тајној вечери, наводи Курир.

Дискос је округли метални тањирић с постољем на којем се врши освећење хлеба на литургији. Представља јасле у које је Христос по рођењу био положен и гроб у који је сахрањен.

Покривачи или дарци служе за покривање дискоса и путира. По једним се покрива свака сасуда посебно, а трећим, званим воздух, обје заједно. Симболизују Христове пелене, тканину у коју је Христово тијело било умотано кад је умро и плашт којим је био умотан при погребу. Воздухом свештеник на литургији маше изнад светих дарова, симболички представљајући Дух свети који је лебдио над створеним свијетом.

Петохљебница је округао метални суд с постољем. На њену површину причвршћени су један трокраки свећњак, један тањирић с постољем и три чашице са поклопцима. На тањирић се ставља пет хлепчића, а у чашице помало пшенице, вина и уља. На вечерњем богослужењу, уочи великих празника, за вријеме литије петохљебница се износи на сточић у средини храма, гдје се благосиљају плодови на њој. По завршеној служби хљеб се раздјели присутнима, као и пшеница. Вино употребе црквенослужитељи, а уље се прелије у судић за миросање, да би сутрадан, на јутрењу, свештеник њиме на чело вјерника исцртао крст. Пет хлебова подсјећа на чудо када је Христос са пет хљебова нахранио пет хиљада људи.

Губа (сунђер) подсјећа на сунђер који су војници натопили сирћетом и дали га Христу на крсту, кад је рекао: „Жедан сам“. Једна губа је пљоснатог облика и служи за брисање дијелова освећеног хљеба са дискоса и чува се у антиминсу, а другом, обичном, брише се путир.

Заставе, са ликом Свете Тројице, Христа Спаситеља, Богородице или неког другог свеца, употребљавају се за вријеме црквених свечаности изван храма – литија и означавају побједу Цркве над непријатељима.

Плаштаница је четвртасто платно на којем је извезено или насликано полагање Христово у гроб.

Вјенци се употребљавају при вјенчању и израђени су у облику круне, са малим крстом на врху. Обично су од метала, али је могуће употребити и вијенце од винове лозе или прућа.

Небо је овећи комад платна, обично црвеног, разапет између врхова штапова. На његовим ивицама извезене су ријечи којима се слави снага Бога, а симболизује небо над пријестолом Божјим, па током литије, када се износи из цркве, под њим иде епископ.

ОСВЕЋЕНА МЈЕСТА

Капела

Капела је црквица у којој се служи богослужење за одређени круг људи. Постоје манастирске, епископске капеле, капеле при болницама и друге.

Звоник

У првим вијековима хришћанства вјернике су на богослужења позивали гласници, да би се касније, по престанку прогона, почетак овог чина означавао трубом, а затим дрвеним маљем којим је ударано у капије хришћана и врата манастирских ћелија. Негдје су употребљаване дрвене и металне плоче о које се лупало. Прва звона су на исток стигла из Венеције половином ИX вијека, да би тек послије XИИ вијека ушла у општу употребу. Звоници су торњеви на чијем се врху смјештају звона. Код храмова грађених у романском и готичком стилу представљају саставни дио грађевине, док византијски стил карактерише звоник одвојен од самог храма, подигнут у дворишту – порти. Звоно симболизује глас Божји.

Гробље

Гробље је мјесто где се сахрањују мртви. Мора да буде ограђено зидом или оградом, а у његовој средини подиже се велики крст. Мртви се полажу лицем према истоку „да би гледали Онога који долази од изласка сунчева и који је свијетлост свију“. Споменик на гробу вјерника је крст, а скрнављење гроба је грех.

ОБЕЉЕЖЈА ЦРКВЕ

Застава је тробојка, црвено-плаво-бела (одозго наниже) са златним крстом и огњилима. Грб је, уз неке измјене, грб бивше Карловачке митрополије: на патријаршијском плашту порфирне боје, украшеном двоструким крстом са десне и архијерејским жезлом са лијеве стране, у средини штит са златном архијерејском круном над њим; на плавој горњој половини штита са десне стране је кула Св. Саве у Хиландару, а са лијеве стране црква манастира Пећке патријаршије, обје бијеле боје; на бијелој доњој половини у средини је златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака. Службени језик Српске православне цркве је „српски са писмом ћирилицом“.