Нема бољег времена за даривање од новогодишњих и божићних празника а, од кад је свијета и вијека, људи су вољели да добијају поклоне. По овоме ни наш народ није изузетак. Ипак, времена су се промијенила – некада је било много мање избора, а и новца. Зато смо истражили за вас – шта се у Србији поклањало за Нову годину и Божић прије једног вијека. Шта је прије 100 година био „савршен поклон“ за пријатеље или породицу у Србији сазнајемо из ондашње штампе.

Божић

Србија је тек 1919. године увела нови, грегоријански календар што значи да се прије тога Божић славио 25. децембра и да је, ако је судити по новинама, био централни празник док се Нова година ријетко или чак уопште не помиње.

Што се даривања тиче, није се много тога промијенило – дјеци су се поклањале играчке, дамама модни аксесоари, а господи пиће или цигаре. Ипак, има и неких разлика у односу на данашње вријеме.

На крају 1912. године, вјероватно због чињенице да је у току био Први Балкански рат, као идеалан поклон за сваког мушкарца, нуди се – оружје!

„Најљепши поклон за Божић и Нову годину – Патент МГ спорт пиштоља са 8 хитаца. Без полицјиске дозволе“, оглашава Велико стовариште оружја „Код ловца“, док их у стопу прати фирма „Бајар“ која „аутомат револвер калибра 7.65 или 9 мм“ рекламира као „врхунац технике“.

Ипак, како се оружје није могло поклонити баш свакоме, као лијеп, озбиљан поклон, који би се могао даривати пословном сараднику или пријатељу нуде се календари. Један такав, за 1913. годину, рекламира се у Политици од 31. 12. 1912. године и зове се „Осветници“ – „са веома лијепом и одабраном садржином као и са сликама све из рата 1912. године“.

„Најстарија и највећа трговина дечијих играчака и музичких инструмената“ – „Код Трубе“ Рајића и Вукотића у исто вријеме нуди велики избор разноврсних дјечијих играчака и „накита за божићно дрво“. За старије и оне који читају, као савршен поклон нуди се нова књига Фјодора Достојевског „Злочин и казна“. Посљедњи Божић који је Србија провела у миру прије четворогодишњег пакла Великог рата 1914. године „Српске новине“ рекламирале су као „најљепши поклон за наступајуће празнике“ игре на срећу док су се као нешто озбиљнији третирали поклони Помодно галантерске трговине „Петар Петровић и Беловић“ који су нудили „најновије украсе за даме: за косу и око врата“, као и „за господу: цилиндре, обућу, кошуље, крагне…“, наводи портал Дневно.

Празнични дух и у ратним данима

Чак ни почетак рата у прво вријеме није могао да поремети празнични дух престоничана. Београд је од прве аустроугарске окупације 1914. године ослобођен 15. децембра, и Политика тек што је почела да поново да излази, али су огласи поново почели да нуде дарове за наступајуће празнике.

Подрум „Касина“ је тако 29. децембра 1914. године своје вјерне муштерије обавестио да поново ради и да ће „за вријеме празника своја вина продавати по умјереној цени“, а слично је учинила у чувена „Вајфертова пивара“.