05/10/2021
Зоран Станковић
У бројним интервјуима за Срну чувени патолог је говорио је о обдукцијама Срба из Сребренице, које су на најмонструозније начине убијале снаге под командом Орића.
У свом раду извршио је и обдукције двије групе муслимана 1992. године у Зворнику.
Станковић је у једном од интервјуа за Срну изјавио да је током обдукција које је радио над убијеним српским цивилима у околини Сребренице, Братунца и Зворника, затекао и тијело једанаестогодишњег дјечака из Каменице, којем је стомак био распорен у облику крста.
Станковић је у том интервјуу из 2005. године рекао да су егзекуције у рејону источне Босне најчешће вршене ватреним оружјем, али било је и случајева клања, одсијецања главе, убистава ударцима, тупим, тврдим предметима, зависно од регије до регије.
Станковић, који је ексхумације и обдукције на подручју источне Босне радио од 1992. до 1996. године, испричао је да је наишао на случај печења на ражњу, тзв. босанско јагње.
Када је ријеч о случају из Каменице, навео је да се ради о дјечаку Слободан Стојановић, који се вратио по пса када су његови напуштали Каменицу.
“После тога, ми смо га нашли у једној јами изнад Зворника у шумама са метком испаљеним у тело из близине, са трбухом отвореним у облику крста и одсеченим увом”, навео је Станковић.
Он је рекао да су прве српске жртве, обрађене 1992. године, биле на Каменици, на локацији Глођанска брда, гдје су пронађене гробнице са око 60 тијела на граници са муслиманским рововима.
“Радило се о људима који су страдали и потом затрпани у те ровове. Као карактеристична повреда тих жртава јесте она код младића Миладина Арсевића из Арсевића, коме је одсечена глава – пронађена у оквиру те јаме, неколико метара од тела”, рекао је тада Станковић.
Послије тога су 1993. године, како је навео, нађена још нека тијела у околини Зворника, а потом је обрађивана Кравица, гдје је нађено 34 тела, док је у Скеланима извршена обдукција више од 20 тијела. Такође, обрађени су и Факовићи, Ратковићи, као и 1994. године страдали у Шековићима, у селу Јелчићи.
Станковић је рекао да је у Кравици пронађен убијен Ристо Поповић, рођен 1920. године, чији је син заробљен и одведен у Сребреницу и погубљен 1993. године.
“Када сам био у Сребреници 1995. године, пронашли смо посмртне остатке његовог сина Костадина Поповића. Њему је разбијена лобања са горње стране и на цедуљици која је била убачена у врећу са њим писало је да је умро природном смрћу. Њему су били сломљени лопатична кост и ребра”, истакао је Станковић.
Он је додао да је у Скеланима нашао неколико људи који су заклани, као што је Радослав Митровић, који је имао и прелом лијеве бутне кости и није могао да се креће, а послије тога је заклан.
“Ту смо нашли и заклану Радославу Ковачевић, која је рођена 1918. или 1920. године. Нашли смо и скоро целу породицу Новака Ристића, његову жену и кћер, док му сина нисмо нашли. Нашли смо и њихову даљу рођаку Милену Ристић, која је била заклана и одсечени су јој прсти на обе шаке”, испричао је тада Станковић.
Он је рекао и како су пронађена једно или два тијела која су била пресјечена у предјелу бутних костију, односно “највјероватније тестером су пресјечене ноге и изнад карличног појаса пресечен труп, који је потом био угљенисан”. “Кости су биле сечене равно, како у пределу доњих екстремитета, тако у пределу груди и кичме, што указује на тестеру”, додао је Станковић.
Према његовим ријечима, ухваћени муслимани су дали изјаве и признања полицији у Зворнику, на основу чега се може закључити да су пекли “босанско јагње”. “То подразумева да се ти одсечени делови ставе у трбух и онда се заједно пеку и окрећу на ражњу”, појаснио је Станковић.
Станковић је у интервјуу за Срну 2018. године био разочаран ослобађајућим пресудом сребреничком ратном команданту Насера Орића, наводећи да они који су ослободили кривице освједоченог убицу, човјека који је убијао немоћне, старе и изнемогле људе, неће имати миран сан до краја живота.
“Страшно је много докумената који сведоче о његовим злочинима, а проказало се, по ко зна који пут, да је политика изнад истине, и то је нешто што је срамота за људски род. Али, оно што је јако битно – нека ту ружу негују у свом врту они који су га ослободили”, поручио је Станковић.
Он је напоменуо да је број жртава за чије је убиство Орић тада ослобођен одговорности у Суду БиХ знатно мањи од стварног броја људи које је убио или њихово убиство наредио.
О Орићевим злочинима, истакао је Станковић, свједочи маса докумената, фотографија и обдукционих налаза, међу којима су они које је приказао на суђењу у Сарајеву, о убиству командира станице полиције из Братунца Милутина Милошевића, чије је тијело пронађено у Сандићима.
Станковић је указао да су “бројни налази достављени не само Хашком трибуналу него и институцијама које се баве прикупљањем података о повредама међународног хуманитарног права, а да не говоримо о људима, који су изгубили цијеле породице”.
“Као што је дечак из Скелана коме су убијени отац, мајка, сестра и бака, које смо нашли и који су убијени на монструозан начин. Ту су и дечаци породице Димитријевић од пет и седам година. То су урадиле те оружане формације Насера Орића. Ту је и мали Слободан Стојановић, кога је убила Елфета Весели”, рекао је Станковић.
У интервјуу за Срну 2019. године Станковић је рекао да пресуда Суда БиХ од 10 година Елфети Весели за убиство дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника није адекватна, с обзиром на то да је убијен на монструозан и суров начин и да је у задњим тренуцима живота претприо веома тешке патње и бол.
Станковић је тада оцијенио да је то једна од ријетких пресуда над убијеним Србима у БиХ, али је ослобођен надређени, који би, према командној одговорности, принципу који је примјењиван приликом пресуда у Хагу, морао да буде санкционисан висином казне која би се мјерила годинама.
Он је истакао да Суд БиХ том пресудом, као и ослобађајућом изреченом у предмету муслиманском ратном команданту у Сребреници Насеру Орићу, сам себе дезавуише.
“Људи који су доносили овакве пресуде сигурно убудуће неће имати миран сан, с обзиром на то да осјећај гриже савести почне да функционише”, рекао је Станковић.
26/07/2024
