10/08/2021
ЂАВОЉИ ДОГОВОР ТИТА И СТЕПИНЦА
„Један од докумената који се налази међу свим овим који ће коначно угледати свјетлост дана је и наводни документ који је Јосип Броз Тито имао са Алојзијем Степинцом, а он би могао много тога да открије“, каже саговорник близак врху СПЦ.
Према његовим ријечима, очекује се да се коначно види има ли Степинац удјела у стравичним злочинима у НДХ или се, како тврде у Хрватској борио за права Срба, Јевреја и Рома.
Папа Фрања је одлучио да отвори тајне архиве Ватикана који се односе на период Другог свjетског рата када је врховни поглавар био Пије 12., пренио је Ројтерс саопштење и навео да је то нешто што су Јевреји тражили деценијама од поглавара Римокатоличке цркве.
Папа Пије 12. најпознатији је био по конкордату између Ватикана и нацистичке Њемачке потписаном 1933. године, којим су Света Столица и Рајх уредили своје односе, а који је он уговорио још док је био нунције, амбасадор у Њемачкој. Њиме су Kатоличкој цркви гарантована права, а заузврат су се католици обвезали да неће превише приговарати нацистима, наводи портал „независни“.
Kада је тик пред почетак Другог свјетског рата постао папа, Пије 12. је више упозоравао на комунизам него на нацизам, али је ћутао о Холокаусту. У преко 150.000 докумената требало би да се нађу одговори на питање које највише мучи историчаре: Је ли папа знао за коначно рјешење, је ли знао за истребљење Јевреја, је ли знао за Холокауст?
Папа Пиј XII, рођен је као Еуђенио Марија Ђузепе Ђовани Пачели, 2. марта 1876. године, на исти дан 1939. године изабран је за папу, а на исти дан 2020. године његов ће архив постати доступан јавности.
Више од седамдесет година након пораза нацизма можда је лако давати судове о томе шта је требало да се ради. То се свакако односи и на судбину кардинала Алојзија Степинца. Иначе, након што је Степинац ухапшен и када му је суђено, папа Пије 12. то је назвао „најжалоснијим процесом (tristissimo processo) у историји Цркве“.
Исто тако, тај папа га је прогласио кардиналом у вријеме док је Степинац био у кућном притвору у Kрашићу.
Тек ће се видјети шта ће се наћи у списима Тајних архива Ватикана из бурних и опасних времена до смрти папе Пија 12., али вјероватно не би требало бити превелики оптимиста и очекивати да је он о свему остави и траг на папиру.
То се нарочито односи на још један мит: онај о „усташком злату“, за које се сматра да је барем дијелом завршило и у трезору Institutio per le Opere di Religione – Завода за вјерска дјела у Ватикану, којег често погрешно зову Ватиканском банком.
Више је извора који наводе да је барем дио тог злата – између осталог и злато Јевреја ликвидираних у НДХ – барем неко вријеме било код Фрањеваца у Загребу пре него што су га усташке главешине однијеле приликом бјекства и да су га, наводно, раздијелиле међу собом. Дио тога завршио је у Швајцарској, да би већи дио онда и био враћен Југославији. Да ли је и то злато можда помогло само некима да се провуку „пацовским каналима“?