НОВОСТИ

ЂОРЂЕ РОШ: Нијемац који је бранио Београд и спасио Хиландар

26/08/2021

Историју Србије током 20. вијека обиљежили су многи јунаци и херојства која не бисмо смјели да заборавимо. Само један од таквих људи је Ђорђе Рош, зачетник цивилног и ратног ваздухопловства, бранилац Београда у Првом свјетском рату када је стекао ране које је зачудо преживио…

 

Нијемац који је бранио Београд и спасио Хиландар

Нијемац који је бранио Београд и спасио Хиландар

 

Рош је човјек који је сачувао и забиљежио легендарни говор мајора Гавриловића, да би у међуратном периоду учествовао у оснивању прве домаће авио-компаније. Касније прискаче у помоћ како би била спасена Грачаница, потом Жича, а посебно пожртвовано учествује у обнови Хиландара. Тамо и данас почива, у сјенци Свете Горе, као једини који није носио монашку одору за живота.

Прије Првог свјетског рата Рош је већ добровољац у балканским ратовима, иако није имао довољно година. Његова кћер Јелена Рош у записима „Сјећања“ биљежи како је кришом, премлад, са братом Душаном успио да постане добровољац, да би по завршетку рата и повратку у Београд уписао Војну академију. Већ почетком Великог рата, у бици на Церу показао је силно јунаштво, а тада је први пут рањен, када му је метак размрскао кости између лакта и шаке. Помогла му је „американска љекарска мисија“ спајајући му кости златном жицом. Тек што се опоравио, слиједи ново, стравично искуство. „У одбрани Београда 1915. године, на Дорћолу, поново је рањен при јуришу“, биљежи Јелена Рош. „Метак му је пробио врат, гркљан, каротиду и нерве кичменог пршљена, зачудо је преживео али је заробљен. Пребачен је у логор Егер у Чешкој одакле два пута покушава бјекство, а онда маестрално глуми „шенутост“, љекарска комисија насједа и размјењују га 1917. па га Црвени крст спроводи у Швајцарску“.

Ватрени патриота ријешен је да се врати међу ратне другове и ето га ускоро на Солунском фронту. Један од људи који се труди да не заборавимо генерацију оних који су оснивали наше ваздухопловство је Велибор Вукашиновић, који инсистира да направимо споменик оснивачу „Аеропута“ Тадији Сондермајеру, такође ратном хероју. А његови ратни другови су управо били Ђорђе Рош, Александар Дероко, Светислав Хођера… Такозвана Њепорска ескадрила прозвана је тако по авионима „њепор“ који су лјетели на ратишту. „Рош је прво био извиђач, па пилот на Солунском фронту“, прича Вукашиновић. – Послије рата, 1921. године основан је Краљевски клуб „Наша крила“, а са њом тече озбиљна историја нашег ваздухопловства. Рош је био близак са Сондермајером и пружао је пуну подршку стварању наше, самосталне авио-компаније „Аеропут“. Подсјећамо, тада је њемачка „Луфтханза“ имала амбицију да преузме све послове везане за ово поднебље и оствари доминацију, али српски стручњаци то нису дозволили. Иако је био заступник њемачке индустрије у оквиру своје компаније, Рош је био велики патриота. Најзад, поред њега и Сондермајера, и велики научник Милутин Миланковић је био посвећеник те идеје, пројектујући хангаре, аеродроме…

Прва противавионска ватра

„Бањица је била први српски аеродром, још од 1911. године, када су са њега узлијетали први вјесници ваздухопловства – Маслеников, Симон, Ведрин, Чермак, Русијан и Агафонов“, биљежи Рош 1958. године док је живио у Буенос Ајресу. Затим се сјећа француских пилота који су долазили у Београд 1915. године, од којих је и сам много научио. Крајем августа, како је забиљежио, добио је задатак за извиђање непријатељске артиљерије. Пилот је био Полан, а надлијетали су положаје на падинама око Земуна и Бежаније. – Одједном, мој пилот показује на множину малих бјелих облачића који нас окружују, као бијеле хризантеме – биљежи Рош. -Разумео сам да су то први рафали непријатељске артиљерије. Добили смо шрапнеле у крило авионско, на којима се платно, на појединим мјестима отвара од зрна и расцвјетава као цветови крина. То су били први погоци непријатељске артиљерије. Пилот ме је питао „идемо ли“, а ја сам одговорио „остајемо“, како је и очекивао. Пјевали смо заједно „Марсељезу“ пењући се на још веће висине како бисмо избјегли непријатељском домету. Рош је послије морао да проведе шест недјеља у војној болници, али је усхићено приповедао о томе какви су били први плотуни противавионске артиљерије.

Остале Вијести