Сваки пут када би логор посјетио неки усташки функционер… водила се „гладијаторска борба“. Управа логора би из строја заточеника изабрала двојицу, обично два брата, оца и сина, или два рођака… Сваки… би добио по један дрвени маљ и… морао је један другога да удара све док један од њих не буде мртав – свjедочио је Срето Поповић.

У Вељуну (општина Слуњ) усташе су ухапсиле српског свештеника Бранка Добросављевића и наредили му да ископа јаму за свог сина, који је био студент. Кад је то урадио, довели су дјечака и почели га бичевати пред оцем.

Кад се онесвијестио, одсјекли су му руку, скинули кожу са главе… и коначно га убише ударцем чекића по глави. Тада је отац био присиљен да пјева православну посмртну мису сину, који се звао Стефан. Током мисе, отац се онесвијестио три пута, али је био бичеван док није завршио. Коначно, и он је био убијен ударцем чекића.

Логораши јели мртве другове

„Сазнао сам од старих логораша очевидаца како су усташе једној трудној жени распориле трбух и извадиле дијете, а другој нетрудној отвориле трбух, па јој то дијете у трбух угурале… На своје сам пак очи гледао кад су усташе положиле једног заточеника на наковањ, те га чекићима тукле као да по њему кују, све дотле док није подлегао“ (заробљеник Мато Шулина).

„У касну јесен год. 1942… њих око 50 ликвидирани су углавном глађу. Ту су поједини заточеници јели мртве другове…“ (Јакоб Данон)

„За више хиљада логораша циглана је била мјесто страшне смрти… Тада сам видио како се људска тијела топе на ватри као восак. Усташе су заточенике или живе бацале у огањ цигларске пећи, или их прво убијале па њихове лешеве убацивале у Пичилијеву пећ.“ (Максим Димић)

„У сијечњу 1943. била је страшна зима. Упослили су ме у електрани… С бандере на којој сам радио видио сам својим очима како су заклали моју жену и дјецу. Од ужаса бих пао с бандере да нисам био везан. Одузела су ми се уста и касније сам тешко могао проговорити. Усташе су ме на повратку с посла тукле све до логора тражећи од мене да пјевам мађарске пјесме.“ (Ладислав Гринбаум)

Ексер кроз уста у мозак

„Убојства вршила (и) на тзв. гранику, гдје би између осам и девет сати увечер жртве ударали комадом жељеза по глави и онако омамљене или мртве побацали у Саву… усташе би раном зором испирали крв са граника… Даномице би у трајању од 14 дана било побијено по 50 људи, а онда након извјесне паузе наставило би се опет…“ (Јулијо Бинг)

„Видио сам властитим очима… децембра 1944. како су се Лубурић Макс и… забављали на тај начин, што је пред њима стајала потпуно гола, као од мајке рођена, деветнаестогодишња дјевојка заточеница Лончаревић Марица из Плесма, коју су тада повалили на земљу, односно под стол, те исту тамо разапели, раширили ноге и у сполни орган потресали пепео цигарета. Исту дјевојку нитко није послије тога више видио.“ (Милан Дуземлић)

… Наишао је један младић, висок, лијеп и (усташа) га је питао: ‚Ко си ти?‘… Каже: ‚Србин.‘ ‚Одакле си?‘ Каже: ‚Из Лике‘… Каже: ‚Зини‘… Узео је ексер, забио му у уста са шиљком нагоре, а ширим кругом надоле и једним ударом песнице одоздо у браду ексер му је забио у мозак. На њему се видело да ужива у томе што то ради. А човјек је послије тог ударца… пао. Почео је да се трза… из уста му је потекао млаз крви.“ (Цадик Данон),

САТРЛИ ТЕСЛЕ НА ИЛИНДАН 1941.

Усташе су на Светог Илију 1941. побиле сав српски живаљ у Смиљану, родном мјесту Николе Тесле… срушиле кућу у којој је рођен… Усташе су у Смиљану и околини убили 91 особу с презименом Тесла. Данас је од Смиљана остало мало гробље изнад цркве…