28/06/2021
Рањен је у Априлском рату приликом пружања отпора упаду Бугара на истоку земље. Избjегавши заробљеништво, приступа четничкој организацији Косте Пећанца и добија задатак да организује област Жупе и Крушевца. У јесен 1941. ступа у контакт са Михајловићем, који наређује општи устанак.
Кесеровић напада Крушевац, а затим се придружује опсади Краљева, гдје се ставља под Михајловићеву команду. Послије пропасти устанка, добија задатак да организује копаонички крај, гдје ступа у борбе са Њемцима, Бугарима, партизанима и љотићевцима.
Током 1942. године, против њега и његових људи безуспјешно је покренута њемачка офанзива на подручју Копаоника. Послије Њеретве, усиљеним маршем преко Пештера притиче Михајловићу у помоћ и креће пробијање на сјевер, након чега се враћа на Копаоник. Током 1943. године је поразио љотићевце и Бугаре, а затим и избјегао заробљавање од стране Њемаца, који су им притекли у помоћ.
Кесеровић је на монтираном суђењу у августу 1945. године, осуђен од нових комунистичких власти и стријељан на непознатој локацију.