Једна од најневјероватнијих, најтужнијих, а најузвишенијих фотографија из Првог свјетског рата.

Једна од најузвишенијих сцена из Великог рата

На њој се види мајка српског војника која носи лобању и кости погинулог сина, у љето 1916., на Солунском фронту. Украсила их је невеном, цвијећем којим је најчешће и кићена војска када је кретала у рат. Није војсци било потребно сјечено цвијеће, народ га је китио њиме, „китећи живог Христа у ономе ко је пошао да да живот за другог“.

Ова мајка је дала сина својој отаџбини. А он је дао свој живот за њу. За друге, за род свој.

Србија је, према подацима Мировне конференције у Паризу о жртвама војске и народа, у Великом рату дала 1.247.435 живота за слободу. Није било невена за све. Али, слобода је извојевана.

Слава прецима који су дали највриједније, свој живот, за друге.

За нас.

И слава свим мајкама, свим женама овдашњим, којима, због свакодневних жртава, захвалност припада сваког дана у години, не само једном, у марту.

Извор: Гвоздени пук