02/07/2021
Завршио је Вишу војну академију, а усавршавао се и у Француској. По повратку из иностранства поставњен је за помоћника начелника штаба Дринске дивизије у Ваљеву. Био је командант 17. комбинованог и 6. пјешадијског пука.
Први свјетски рат, Душана је затекао на шарганским положајима гдје је командовао 4. пуком „Стефан Немања“ у саставу Ужичке војске и спрјечавао надирање непријатења од Вишеграда према Мокрој гори и Кремни.
А онда је почела битка на Мачванском камену. Командант Пурић добио је наређење Врховне команде да стигне до Мачковог камена, нападне непријатеље и спријечи његово продирање у дубину Србије. 4. пук Дринске дивизије који је тада ушао у састав Дунавске дивизије, наређење је извршио беспријекорно, записано је у српској историографији.
Послије напорног марша и попуне пука у Ваљеву, Пурић је стигао на Мачков камен у најтежим тренуцима. Видјевши жестину којом се битка водила и неповољан положај у ком се нашла српска војска, није оклијевао.
Тог 22. септембра 1914. издао је официрима историјску заповијест: „Војници, ми смо овдје дошли да гинемо за отаџбину. Командири испред својих водова и чета, команданти испред својих батаљона, а ја ћу испред свих. За мном! У јуриш! За слободу и отаџбину!“
Војнике је повео не у побједу, али у историју! Храбри командант погинуо је међу првима.
Битку је преживјело само 1000 војника и официра „Стефан Немања“, а Аустроугарска је на крају ипак добила своју „пирову побједу“.
Извор: Историјски забавник