30/07/2021
Гаврило Принцип
Власти су их тада есхумирале и сахраниле у заједничку гробницу. У Сарајеву је одмах послије рата формиран „Одбор за пренос костију видовданских хероја“, а за пренос искоришћен је Свесоколски слет чешкословенског соколства, нека врста тадашње мале Олимпијаде, на којој је учествовала и велика екипа југословенских сокола.
Слет је почео на Видовдан 1920, а југословенски соколи на њега су стигли посебном железничком композицијом. Предсједник одбора Стеван Жакула, са соколским функционерима, искористио је соколске везе да обезбиједи дозволе за пренос посмртних остатака и прикључење посебног вагона композицији у ту сврху. У Терезину је, на пригодној свечаности, градоначелник тог града истакао да је слободарски дух Гаврила Принципа помогао и јачању чешког патриотизма и осамостаљењу чешког народа, који је дуго био под Аустроугарском.
Жељезничку композицију су успут свечано дочекивали на свакој већој станици, уз много цвјећа и почасне страже сокола испред вагона, а у Сарајево су стигли 7. јула, на Ивањдан, гдје су посмртни остаци свечано пронијети кроз град. Говори су држани на мјесту атентата и на свим кључним тачкама у граду, а онда су соколи, у својим свечаним униформама, донијели ковчеге са остацима атентатора до гробља на Кошеву, гдје су положени у заједничку гробницу, коју је пројектовао Александар Дероко.
Држава није стајала иза церемонијалног преношења остатака сарајевских атентатора (због скептичног става породице Карађорђевић према атентаторима), већ су акцију, од почетка до краја, извели баш припадници Соколске организације, што показује колико су велики утицај њени припадници имали у тадашњем друштву.