Град Источно Сарајево је у вријеме НАТО бомбардовања 1995. године претрпио велика страдања, а кривица је приписана Србима, али обиљежавање Дана сјећања на жртве тог бомбардовања је обавеза свих јер будуће генерације не смију да одрастају са таквим осјећајем, поручио је градоначелник Љубиша Ћосић.

Љубиша Ћосић

Ћосић је рекао да ће изградњом споменика жртвама НАТО бомбардовања и музеја одбрамбено-отаџбинског рата постојати институције које развијају културу сјећања.

„Споменик жртвама биће у Источном Сарајеву и за њега већ имамо одређена средства за пројекат, а на Палама заједно са Владом Републике Српске завршавамо музеј. Онда ће нам остати сегмент формалног и неформалног образовања. Тим формалним образовањем у континуитету годинама бисмо учили дјецу шта се тачно десило на српским просторима“, рекао је Ћосић.

Он је новинарима на Палама, гдје је присуствовао округлом столу о теми „НАТО бомбардовање Републике Српске“, рекао да се мора говорити о посљедицама и односу српског народа према бомбардовању Републике Српске.

„Град Источно Сарајево, тада Српско Сарајево од 30. августа до 14. септембра 1995. године претрпио је велика страдања. НАТО је истресао више од хиљаду бомби, страдало је више од стотину људи“, навео је Ћосић и подсјетио да осам земаља чланица НАТО-а бомбардовало Републику Српску и подручја свих општина у саставу града.

Циљ није био, како су тада говорили да се изврши деблокада Сарајева, односно да се спријечи бомбардовање Сарајева, већ, каже Ћосић, много шири.

„Мислим да ће историчари рећи да је циљ био да народ са овог простора буде елиминисан, да нам се деси `Бљесак`, `Олуја`“, нагласио је Ћосић.

Он је рекао да су од жртве хтјели да направе кривца и да српском народу наметну осјећај кривице за рат на овим просторима, али да генерације које долазе не смију да расту са тим осјећајем.

Према његовим ријечима, обавеза је свих становника града да обиљежавају Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања, као и локалне заједнице и републичке институције због генерација које долазе.

У злочиначком НАТО бомбардовању Републике Српске, које је почело 30. августа 1995. године у 2.12 часова и трајало до 14. септембра, страдало је више од стотину недужних цивила.

На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

НАТО злочинци су у акцији под називом „Намјерна сила“ користили радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да „она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто“.

Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби, иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја, што је лично потврдио и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.

Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године, на приједлог Новинске агенције Републике Српске СРНА.