Прије равно 600 година, Београд је први пут постао престоница Србије. У то вријеме господар Србије био је деспот Стефан, син кнеза Лазара. Тражећи, због опасности са југа, мјесто за главни град своје државе што даље на сјеверу, вјештим дипломатским преговорима успио је да од Угара добије Београд и да од прилично запустјелог и урушеног насеља у кратком периоду од свега 23 године изгради потпуно нов и блистав град. У својој повељи издатој у самом граду деспот каже: „Нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд који је по случају разрушен и запустео, саздах њега и посветих Пресветој Богородици.“

деспот Стефан, син кнеза Лазара

Као образован и профињен човек, писац најљепших редова старе српске књижевности, страствени читалац и поседник библиотеке, деспот Стефан је првенствено желио да од Београда створи економско, културно и црквено средиште земље. Многим значајним повластицама записаним у свечаној повељи која је имала златан печат са сликом града, деспот Стефан је привукао бројне трговце, занатлије и друге становнике, како из своје земље, тако и странце. Да би свим досељеницима и гостима омогућио безбиједан боравак у граду, деспот је по запосиједању Београда прво обновио стара утврђења, одбрамбене куле и бедеме.

Утврдивши зидине, Стефан је затим изградио горњи град и, као посебну цјелину, унутрашњи град са комплексом двора заштићеног моћном кулом названом Небојша и вратима са покретним мостом. Ту је становао сам деспот, његова родбина и властела. Али, главни живот одвијао се у доњем граду где је замах трговине и занатства, захваљујући деспотовим повластицама, био толико силан да се град десетоструко увећао тако да је морао бити непланирано дозиђиван. Осим српских трговаца, деспотових поданика Београд су понајвише насељавали и посјећивали Дубровчани и Угари, а у нешто мањем броју Французи, Италијани, Млечани и остали. Данашњим ријечником могло би се закључити да је, између осталог, Београд у вријеме деспота Стефана био прилично развијено туристичко мјесто и да се долазило у шопинг, а понуда на београдској тржници била је богата и разноврсна. Највише су се извозиле руде: олово, бакар, жива и племенити метали сребро и злато, затим коже, восак и сир. Увозили су се со, зачини, слаткиши, скупоцене тканине, одећа, накит и бисери.

То значи да је куповна моћ Београђана и Београђанки била на високом нивоу чим је владала толика потражња за луксузном робом. У тако богато насељеном граду налазило се црквено средиште српске државе – столица београдског митрополита, ексхарха свију српских земаља. За те потребе деспот гради митрополитску цркву Успеније Пречисте Владичице на источној страни града у пространом врту украшеном сваким насадима. Поред ове било је још неколико цркава, па чак и католичка епископија коју су користили странци. Овакав развој Београд је достигао захваљујући мирном раздобљу које је својом вјештом и мудром политиком обезбиједио деспот Стефан тако да моћне куле и силне зидине нису морале да служе за одбрану од непријатеља.

Путници са свих страна, са истока и са запада, са сјевера и југа, могли су безбиједно да посјете престоницу Србије. Београд их је срдачно примао и остајао им у лијепој успомени. Београд је и данас такав, гостољубив и срдачан и зато посјетите Београд, град који је прије шест стотина година први пут постао престоница Србије и до данас остао њено културно, економско и туристичко средиште.

3д анимација, производња – Туристичка организација Београда: ЛИНК