НОВОСТИ

БЈАНКО ЧЕК ЗА УНИШТЕЊЕ СРБИЈЕ: Поводом годишњице Аустроугарског ултиматума упућеног Србима

04/10/2022

ЗАШТО су се ствари догодиле онако како су се догодиле, а не другачије – питање је које историчари понављају још од Херодота, који га је поставио прије вше од двије и по хиљаде година.

 

БЈАНКО ЧЕК ЗА УНИШТЕЊЕ СРБИЈЕ

БЈАНКО ЧЕК ЗА УНИШТЕЊЕ СРБИЈЕ

 

А да ли се на овакав упит уопште може одговорити, у науци која се бави истраживањем прошлости и даље остаје отворено. Главни токови значајних догађаја често имају толико притока да је тешко одредити која од њих је прави извор и гарант тачног разјашњења.

Фасцинација историчара овим питањем “шта би било кад би било”, често служи и као маска за ново ишчитавање прошлости које има дубоке политичке мотиве да изврши ревизију званичних верзија историјских догађања. На “менију” су најчешће два свjетска рата с једном једином намjером да се сакрију непријатне и болне истине о злочинима и њиховим извршиоцима. У тој историографској игри скривања правих циљева и “прања руку” започело се најпрijе са тражењем нових криваца за избијање Великог рата. Обиљежавање стогодишњице прве светске ратне катастрофе искоришћено је да се прст кривице упери на Србију и Русију.

Светским владарима “људским душама” било је неопходно “прерађивање” прошлости и њено усклађивање са данашњим предрасудама. Тако је “лопта” за Први свјетски рат враћена у Сарајево. Србија је окривљена за атентат на Фердинанда, а царска Русија као подстрекач. “Тај фантомски дух о набјеђеној кривици измилио је из боце” и ставио на тапет Србију као реметилачки фактор, не само на Балкану већ и у Европи. Посљедњих деценија те оптужбе усмјерене ка Србији, попут најгорег вируса захватиле су многе научне и политичке институције широм свијета.

ПОСТОЈЕ многа документа да је свјетски рат планиран много прије Сарајевског атентата. Од 1907. године, када начелник Генералштаба постаје Конрад фон Хецендорф, интензивно се завршавају оперативни планови за рат против Србије, до писма гувернера БиХ Оскара Поћорека упућеног министру финансија Аустроугарске Леону Бјелинском, 28. маја 1913. године. Из њега се јасно види да су постојали планови за почетак Првог свјетског рата 13 мјесеци прије атентата у Сарајеву и 14 месеци прије аустроугарске објаве рата Србији.

Уосталом, и сам меморандум о савезништву Беча и Берлина, потписан 5. јула 1914, завршавао се ријечима да је написан прије убиства надвојводе. Та чињеница јасно показује да меморандум није настао као посљедица догађаја у Сарајеву.

Тог 6. јула цар Вилхем је дао “карт бланш”, бјанко чек, односно безусловну подршку Њемачке Аустроугарској у свему што она у свом сукобу са Србијом одлучи да учини.

Направивши тајни споразум, сваки од партнера је сада почео да игра додјељену му улогу.

Тако је Аустрија требало да нападне и покори Србију прије него што би ико сасвим схватио да се нешто догађа. Европа је требало да буде уљуљкана у вјеровање да Аустрија неће учинити ништа све док се послије више недјеља судске истраге не утврди одговорност криваца, подсјећају Новости.

Несвесна правих планова, Европа не би предузела мјере предострожности. На тај начин створена је атмосфера лажи, завјера и превара.

У односима Аустрије и Србије послије атентата дошло је до злокобног полупрекида, оне у суштини нису међусобно комуницирале. Аустријска истрага убистава спровођена је у тајности. Иако су сви чланови Принципове групе осим једног, били брзо похапшени, поступак против њих трајао је не данима, него се развукао на недјеље, па и мјесеце.

Задатак Леополда фон Берхтолда, предсједника владе Аустрије, био је да срочи ултиматум Србији којим ће бити “искључена свака могућност његовог прихватања”. Берхтолду су биле потребне најсвежије инкриминишуће информације из сарајевске истраге како би их употребио у ултиматуму. Један од његових званичника је отпутовао у Сарајево, прегледао доказе и 13. јула послао извјештај који није одговарао ономе што су у Бечу жељели да чује.

Већина доказа била је неувјерљива. Аустријски истражитељи су нашли слиједеће: “Нема ничега што би доказивало, или бар потврђивало, претпоставку да је српска влада учесник у инспирисању злочина, његовој припреми или снабдевању оружјем. Напротив, има разлога да се вјерује да је то потпуно искључено”.

 

ОБЈАВА РАТА РЕДОВНОМ ПОШТОМ

 

ХАБЗБУРШКА царевина се припремала да прекине све везе са Србијом. То је значило да тамо не би остао ниједан аустријски званичник. Зато из Беча 22. јуна шаљу писмо за Берлин – траже савјет и помоћ. Како да Двојна монархија објави рат Србији? Ко би предао објаву рата? Да ли би Њемачка прихватила да то учини у име Аустрије?

Добили су негативан одговор: “Наше становиште мора бити да је сукоб са Србијом интерна ствар Аустроугарске.”

И шта сад, Берлин и Беч разговарају о начину објаве рата чак и пре него што је аустријски ултиматум био предат. Аустроугарска је 28. јула објавила рат Србији, телеграмом који је послат редовном поштом преко Букурешта.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести