„Уништавајте их гдје стигнете, друмови ће пожељети Срба“, то се могло чути у прољеће и љето 1941. године на народним зборовима које су организовале усташе. Главни говорник био је Виктор Гутић, који је у то вријеме био усташки повјереник за бившу Врбаску бановину.

„Срби су били наши гробари и уништавајте их гдје стигнете“, „друмови ће пожељети Србаља, ал’ Србаља више бити неће“, оваквим изјавама припреман је терен за извршење геноцида над Србима у Босанској Крајини, али и на цијелој територији НДХ.

Прва масовна ликвидација Срба у Приједору (Илиндански покољ) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1.500 Срба из града и околних села. Био је то тек почетак геноцида над Србима.

У ликвидацији приједорских Срба, поред усташких формација из Приједора и са стране, учешће је узело и „грађанство које је већ имало или (су) на 30. јули 1941. примили пред полицијом пушке.“ По сјећању свједока, неки од злочинаца су били: Сафет Декић, Смајил Сафић, Ивица Топишек, Назиф Хергић, Енвер Ковачевић, Хамдија Шећербеговић из Кључа, Зајим Шећербеговић, Смајо Џафић из Санице, Владо Матановић, Миро Слишковић, Осман Авдагић, Шефик Авдагић, Фрањо Перковић, Анте Дејановић, и други.

Хиљаде недужних Срба уморено је на разне начине током Илинданског покоља. У Приједору је убијено око 1.500 Срба; у Санском Мосту око 3.000; у У Босанској Крупи око 3.000; У Кључу око 1000; у Бихаћу око 3.000 плус Срби убијани на простору Бихаћа из других срезова што укупно чини око 12.000 убијених Срба из дијелова Босанске Крајине, Лике и Кордуна. На простору читаве НДХ, током Илинданског покоља, у геноциду је страдало неколико десетина хиљада Срба.

Криви су били само због свога имена, вјере, писма, па и што су једини међу јужним Словенима имали своју народну краљевску династију.

Много је свједочанстава остало послије овог масовног злочина почињеног над Србима.

Приједорчанка Дренка Остојић говорила је како је са својих непуних тринаест година видјела шест кола лешева и како је крви било на све стране.

„Тада сам ваљда схватила да нема живота“, изјавила је Остојићева.

Свједочанстава је и превише, и свако је мучније и горе од претходног. А ово мучеништво Срба у стихове је урезао и пјесник Боро Капетановић.

Тог пролећа четрдесет прве

Сунце с неба а из гнезда птићи

Гледали су у сред Санског Моста

Како висе браћа Видовићи

Тога лета на обали Сане

Плакало је и лишће на врби

Када су се грлили у води

Мртве рибе и стрељани Срби

Крвав данак крвави сокаци

Крвав поток крвав облак бели

Крвав барјак на крвавом пољу

Пун јаука суши ветар врели

По кућама зује гладне муве

Пси се даве окрајцима хлеба

Крвницима да не би трептале

И звезде су бежале са неба

Сви су знали па опет питали

Зна ли браћо ико куд нас воде

Зна се добро куд се Срби воде

Ил у јаме ил у ладне воде

А ти питаш шта је после било

Шта је било нагоркињо вило

Док је вило живих Срба било

Ту се клало певало и пило

На Шушњару памти травка свака

Шта људима учинише људи

На Илиндан пет хиљада Срба

Заспало је да се не пробуди!

ПЕТ ХИЉАДА ЗВЕЗДА У ТАМИ

СВЕТЛИ НЕВИНО КО ЈАГОДЕ

ПЕТ ХИЉАДА СРБА У ЈАМИ

МНОГО ЈЕ МНОГО ГОСПОДЕ

Сунце се рађа иду они

Сански Срби у колони

Везани неми цестом санском

У страшном дану илинданском

Шушњарском страном кад су се пели

Као у небо анђели бели

Ишли су тихо ишли лагано

Ко вали твоји лети Сано

Замисли слику најмилија

На Шушњар у смрт пешице

Маршира свети Илија

И пет хиљада светаца

ПЕТ ХИЉАДА ЗВЕЗДА У ТАМИ

СВЕТЛИ НЕВИНО КО ЈАГОДЕ

ПЕТ ХИЉАДА СРБА У ЈАМИ

МНОГО ЈЕ МНОГО ГОСПОДЕ

Ко сански Срби на Илиндан

Тако страдају Богови

Нож у души и у грлу

У срцу колац глогови

У месу тупа ћускија

Цев у чело пикира

Маљ у руци крвника

У грудима секира

ПЕТ ХИЉАДА ЗВЕЗДА У ТАМИ

СВЕТЛИ НЕВИНО КО ЈАГОДЕ

ПЕТ ХИЉАДА СРБА У ЈАМИ

МНОГО ЈЕ МНОГО ГОСПОДЕ!