НОВОСТИ

Упозорење радника бањалучких вртића – ако не буде преговора, слиједи генерални штрајк (ВИДЕО) |

Ђуричић: У суботу нема ништа важније од Братунца – покажимо јединство! |

Бањалука добија нову зграду за најтеже пацијенте – љекари из Српске раме уз раме са свјетским стручњацима |

Велико интересовање за студирање на бањалучком Универзитету |

У Српској на снази црвени и наранџасти метеоаларм |

Бојић: Градоначелници из СНСД-а ће потписати усклађивање плата радника предшколских установа и тако побољшати услове |

Зељковић: Црнадак поступио без трунке људскости |

Америчка амбасада: Тероризму не треба позивница – довољан је отворен пролаз |

Тадић: Циљ досадашњих апелација није борба против дискриминације, него борба за прегласавања Срба |

Александар Лончаревић из Братунца већ 33 године тражи правду за трудну сестру убијену 1992. године |

Коста Новаковић

03/06/2021

На данашњи дан 1886. године, рођен је српски љевичар, социјалиста и публициста Коста Новаковић, један од првака Српске социјалдемократске партије.

 

Коста Новаковић

српски љевичар, социјалиста и публициста Коста Новаковић

 

На оснивачком конгресу Комунистичке партије Југославије 1919. изабран је за члана Извршног одбора Централног партијског вијећа.

 

Између два свјетска рата уређивао је више партијских листова, биран је у Централни комитет и био делегат КПЈ на Четвртом и Шестом конгресу Коминтерне.

  1. или 1907. године је ступио у Српску социјалдемократску партију, која је дјеловала као опозициона странка у Краљевини Србији, заступајући интересе радничке класе и оштро се супротстављајући плановима великосрпске буржоазије за завојевањем Албанаца и Македонаца. Заједно са Туцовићем, Лапчевићем и Драговићем, постаје један од њених првака. Био је секретар Радничке коморе Србије и један од уредника листова „Будућност“, „Радничке новине“, „Радник“ и „Борба“.

Био је учесник балканских (1912-1913) и Првог свјетског рата (1915-1918). Током Првог балканског рата је регрутован као резевни наредник, а затим поручник српске војске, у војном походу на Албанију. У својим биљешкама са фронта писао је о биједи обичних српских војника, које су влада и династија голе и босе, ради својих мегаломанских циљева, послали у ледене планине Албаније. Такође је оставио свједочанства о страхотама почињеним домаћем становништву које је видио током војног похода.

Због револуционарне дјелатности 1924. осуђен је на шест мјесеци, а 1926. на пет година робије.

Из затвора је побјегао 1927. и емигрирао у СССР, гдје је 1937. ухапшен у стаљинистичким чисткама и ликвидиран – претпоставља се 1938.

 

Извор: СРНА

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести