У Колубарској бици, крајем новембра и почетком децембра 1914. године, Србија се бранила надљудским снагама. Чак је и сам краљ, Петар И Карађорђевић, са својим синовима пуцао из рова на првој линији фронта. Након великих губитака, исцрпљена српска војска више није имала снаге да се брани од надмоћније непријатељске аустроугарске армије.

Колубарска битка фото: Википедија

Након рањавања команданта Петра Бојовића, Живојин Мишић преузима команду над Првом армијом. Гледајући своју војску Мишић је схватио да их у тако лошем стању, промрзле, изгладњеле и слабо наоружане само води у смрт.

Живојин Мишић фото: Википедија

Врховна команда Краљевине Србије имала је план за сужавање фронта и очување постојећих положаја. Мишић је мислио да слаба одбрана никако не може да заустави непријатеља и захтјевао је дубље повлачење војске како би се одморили и консолидовали. Радомир Путник је упозоравао да ће то отворити аустроугарској војсци пут ка Београду. Живојин Мишић је тада рекао:

“ЈА НЕ НАМЈЕРАВАМ ДА СЕ БРАНИМ, НЕГО ДА НАПАДАМ.”

“НЕЋУ У ОВОМЕ ЧАСУ НИКОГА ДА СЛУШАМ КАДА РАДИМ ПОСАО ЗА КОЈИ НОСИМ ОДГОВОРНОСТ. НАРЕДИО САМ ПОВЛАЧЕЊЕ И ОСТАЈЕМ ПРИ ТОМ. ДАЈТЕ КОМАНДУ КОМЕ ХОЋЕТЕ, АЛИ ДОКЛЕ ЈА КОМАНДУЈЕМ АРМИЈОМ ИМА ДА БУДЕ КАКО ЈА МИСЛИМ ДА ЈЕ НАЈБОЉЕ ЗА ОВУ ЗЕМЉУ”.

РУСKИ ТОПОВИ БРАНИЛИ БЕОГРАД: Живојин Мишић командовао са 10.000 Руса – цар поклонио Србима 150.000 пушака!

Српски војници прелазе Колубару преко импровизованог моста

Путник одобрава повлачење, у Прву армију 2. децембра 1914. године долази 1300 младих официра из Војне школе у Скопљу, познатих као 1300 каплара. Ратници Прве армије билу су охрабрени и спремни за борбу.

Мишић је разговарао са комадантима својих дивизија и командом Ужичке војске: “ВЕРУЈЕМ ДА ЋЕ НЕПРИЈАТЕЉ У ТОКУ ДАНА СА СВОЈИМ ЈАЧИМ СНАГАМА ПОДИЋИ НАШИМ ПОЛОЖАЈИМА, ВЈЕРОВАТНО ГРУПИШУЋИ СЕ ЈАЧОМ СНАГОМ ПРЕМА ФРОНТУ… ЧИМ НЕПРИЈАТЕЉ ОКРЕНЕ ЛЕЂА, ТРЕБА ГА НЕМИЛОСРДНО ГОНИТИ. КОЛИКО ГОД БРЗО БУДЕ БЈЕЖАО, УТОЛИКО ГА ЕНЕРГИЧНИЈЕ ТРЕБА ГОНИТИ, ОБАСИПАЈУЋИ МУ РЕДОВЕ ВАТРОМ. ИЗАШИЉАЊЕ ПРОБРАНИХ ВОЈНИКА И ПРЕТИЦАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА СА БОКА ИМАЋЕ СТРАШНОГ УТИЦАЈА НА ЊЕГА. РИЈЕШИО САМ СЕ ДА СУТРА ПРЕДУЗМЕМ НАПАД ЦЕЛОМ АРМИЈОМ. У ОВОМ СМИСЛУ, ОБОДРИТЕ СВУ ГОСПОДУ ОФИЦИРЕ И ВОЈНИКЕ.”

Као што је и предвидио, аустроугарска војска је 2. децембра 1914. године ушла у Београд и све агенције су почеле да извјештвају о паду српске војске. Међутим, Прва армија је кренула 3. децембра у напад, придружиле су јој се и друге српске армије. Овим маневром фронт је скраћен, што је омогућило боље сабијање српских снага.

Непријатељ је напустио Ваљево које је заузела Дринска дивизија. Ослобођење родног краја, још више је ојачало план Живојина Мишића: “ЈАКИМ УДАРЦЕМ ЗБУНИТИ НЕПРИЈАТЕЉА, А ПОСЛИЈЕ МУ НЕ ДАТИ ВРЕМЕНА ДА СЕ ОСВИЈЕСТИ, ПРИБЕРЕ, ПРИКУПИ И УРЕДИ”.

Аустроугарска Шеста армија била је потпуно разбијена. Дошао је ред да се разбије и Пета непријатељска армија која је само 8 дана раније славила своју побједу у Београду. Већ 15. децембра 1914. године Београд је захваљујући маневрима Живојина Мишића и српске војске био слободан град.

Престолонаследник Александар Карађорђевић био је задивљен храброшћу Живојина Мишића и у току битке 4. децембра 1914. године, указом га унапређује у војводу. На питање Радомира Путника шта му је то требало, престолонасљедник је рекао:

” ТРЕБАЛО МИ ЈЕ ОДАМ НАЈВЕЋЕ ПРИЗНАЊЕ ЧОВЈЕКУ КОЈИ НИЈЕ ИЗГУБИО ГЛАВУ У ВРИЈЕМЕ КАДА ЈЕ ДРУГИ ВЕЋ НИСУ ИМАЛИ.”

Мишићев маневар ушао је у историју као примјер брзе реогранизације и консолидовања војске. Данас се проучава у свим војним школама у свијету.

НЕ НАМЈЕРАВАМ ДА СЕ БРАНИМ НЕГО ДА НАПАДАМ: Овако је говорио војвода Живојин Мишић када је смислио генијални план који је поразио аустроугарску војску