Икона Покрова Пресвете Богородице „Монархистичка“ настала је 1907. године, када ју је иконописао дворски иконописац Василиј Гурјанов под управом Виктора Васњецова, а у складу са одлуком Трећег Сверуског монархистичког сабора оджраног 1. (14.) октобра 1906. године, на дан Покрова Пресвете Богородице у Кијеву. Намењена је за употребу поводом даљих сличних сабора, који су били познати под називима „Сверуски сабор руског народа“, „Сверуски сабор народа руске земље“, „Сверуски сабор уједињеног руског народа“ итд.

Икона Покрова Пресвете Богородице „Монархистичка“

Какве људе и покрете су окупљали ови сабори?

Крајем 1905. године, када су револуционарним нередима били захваћени сви велики градови руске империје, а убиства највернијих царевих људи постала готово свакодневница, по читавој земљи као реакција здравог дијела народа, настајале су тзв. црностотинашке организације које су позивале руски народ да стане под барјак борбе за завјетне руске идеале. Идеале које је гроф Уваров формулисао кроз поклич: „Православље, самодржавље, народност“, наводи портал Опанак.

Ове организације – „Црне Стотине“ (црностотинаши) дакле, представљају збирни назив за политичко-националистичке народне милиције у Царској Русији, антиљевичарске, антиционистичке и антиунијатске. Оне су окупљале најздравији дио нације, који је остао вјеран Богу, Цару и свијетлим традицијама руског народа. Црностотинаши дјелују све до Фебруарске револуције када бивају забрањени. У Грађанском рату, боре се масовно на страни Бијеле армије.

Најкрупније црностотинашке организације биле су „Савез руског народа“ и „Савез Светог Архангела Михајла“.

Многи црквени архијереји и угледни духовници, укључујући митрополита московског Владимира и Јована Кронштатског, упутили су телеграме добродошлице Трећем конгресу црностотинаша (монархиста) 1906. године. Одлука конгреса гласила је: „Дан Покрова Пресвете Богородице признаће се као дан празника свих монархистичких организација, те се има израдити икона Покрова Пресвете Богородице као заштитнице монархистичких организација.

Икона је освештана у Успенској катедрали Кремља 26. априла, на дан отварања Четвртог монархистичког конгреса у Москви.

Већ 1907. године, дан Покрова прослављао се као монархистички празник широм руске земље, а посљедње помињање иконе датира из маја 1912. године, када је коришћена на Петом монархистичком (црностотинашком) конгресу, током молитве у сали Дома племићког сабора у Санкт Петербургу.