07/06/2021
Дешава се да, без знања власника, српска имања претварају у депонију земље или им траса ауто-пута пресијеца или затвара прилаз кућама. У Брадини код Коњица то је посебно изражено.
Рајко Миљанић рођен је у Брадини, а живи у Источном Сарајеву. Породична кућа у родном мјесту је девастирана, желио би да се врати ипак… Планови и жеље су једно, а реалност друго, каже Рајко.
– Нико не смије да дође, обијају се куће, краде материјал, исјекли су нам шуму, отели изворе воде… нема нама овдје живота – каже Миљанић.
Сазнајемо да се Србима, који изразе жељу за повратком, намјерно одуговлачи са прикључењем струје. Неријетко, на њиховим имањима, као у случају Рајка Миљевића, комшије Бошњаци чувају стоку, постављају ограде. Уз све потешкоће, Рајко не може да обрађује своју земљу која је угрожена клизиштем од депоније материјала извађеног из тунела кроз Иван, на траси ауто-пута.
– Та огромна депонија је направила клизиште које је склизнуло у моју ливаду пар стотина метара. Неколико стотина кубика земље се обрушило. Воду која је била у близини клизиште је помјерило на моје имање и прави ми бару, тако да не могу ништа више да користим – додао је Миљанић.
Он се дописима обраћао за помоћ министрима у Савјету министара, ЈП Аутоцесте Федерације. Војин Митровић, министар транспорта и комунуикација БиХ, објаснио је да поменути проблем није у надлежности овог министарства, већ да је то у домену ентитета.
– Позивам све Србе из Коњица и са подручја куда пролази ауто-пут, да не дају пролаз док им федерална власт не исплати минимално онолико колико Република Српска исплаћују Бошњацима и Хрватима за ауто-путеве – нагласио је Ђорђе Радановић, предсједник овог одбора.
Извођач радова на тунелу Иван, сарајевска компанија Еуроасфалт, није одгорила да ли ће изградњом потпорног зида и дренаже спријечити да се клизиште прошири по имању Рајка Миљанића или ће понудити правичан откуп парцеле која је угрожена њиховим радовима.
– Предлагали су да откупе пола мог имања, након чега би остало око 1.500 квадрата. Ја бих пристао на то, међутим они су се ућатали – додаје Миљанић.
У мају 1992. у Брадини је „угашен“ живот. Срби који се осмјеле да се врате суочавају се са егзистенцијалним и безбједносним проблемима, у новије вријеме и са узурпацијом имања због ауто-пута. У Брадини данас има свега два пензионера Срба од пријератних скоро 1.000.
Више на линку: ЛИНК
Извор: РТРС
21/12/2024