Војвода Живојин Мишић умро је 21. јануара 1921. године, а о њему и његовом војевању доста се причало и писало.

Војвода Живојин Мишић

Његов стратегијски подухват у Колубарској бици да из одступања и тоталног расула војске, пређе у офанзиву и да далеко јачег непријатеља за свега неколико дана протјера из земље и данас се проучава у многим војним академијама у свијету.

Међутим, оно што многе привлачи у посљедње вријеме јесте извјештај који се може пронаћи на интернету а који је, према наводима, војвода Живојин Мишић написао Краљу Александру I Карађорђевићу, по повратку из Сплита, марта 1919. године.

Мишић је, као начелник штаба српске врховне команде, на Александров приједлог, отишао у Хрватску како би размотрио тамошњу политичку ситуацију. Тамо је, како пише, разговарао са хрватским политичарима, књижевницима, новинарима, свештеницима, учитељима и обичним људима и након пар седмица схватио да „је настао час да Хрватска добије своју самосталност“.

Такође се наводи да је, по повратку из Сплита, Мишић одржао двочасовни разговор са Александром, а ток тог састанка је препричао свом ратном секретару и ађутанту Милораду Павловићу Крпи који је све записао. Те пронађене биљешке, вјерује се, говоре о Мишићевој политичкој мудрости и далековидности.

БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО ЈЕ ОБМАНА

Ево шта се тамо може прочитати…

Послије покушаја Хрватске да створи своју независну државу, регент Александар је марта 1919. године послао Живојина Мишића да обиђе Загреб, Карловац, Госпић, Глину, Сисак, Вараждин, Огулин… и види какво је стварно расположење. Након разговора са око две хиљаде људи из свих слојева (чуо је шта мисле франковци и народњаци, коалиционаши и радићевци, па и политички неопредјељени људи) славни војсковођа је одмах по повратку рекао регенту Александру:

– Из свега што сам чуо и видио ја сам дубоко зажалио што смо се на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… сви они једно мисле, то је свијет за себе, ма са каквим приједлогом да се појавиш… ствар је пропала… Ништа се неће моћи учинити. То нису људи на чију се ријеч може ослонити. То је најодвратнија фукара на свијету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило.

Кад га је Александар запитао шта мисли, без двоумљења му је одговорио:

– Ја сам с тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцјепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцјепити: дати им њихову државу.

“А границе”, брецну се Александар, “А гдје су границе тој њиховој држави и ко ће их повући?“

Мишић се мало насмеја:

– Границе ће тамо бити гдје их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде гдје наше амбиције избијају на површину него онде гдје историја и етнографија кажу: „гдје нам језик и обичаји, традиције и најзад гдје се сам народ по слободној вољи опредјели, па ће то бити и право и Богу драго“.

НЕКА ИМ ЈЕ СА СРЕЋОМ

Сад се Александар насмијао:

– То би Италијани објеручке прихватили. Ми бисмо тада Хрвате просто гурнули у наручје Италијанима.

Војвода Мишић је поскочио:

– Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усрјеће. Ја сам дубоко увјерен да се ми њима нећемо усрећити…Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша: незајажљиви и у толикој мјери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи… Не заборавите, височанство, моје ријечи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати – рекао је на крају војвода будућем краљу Југославије.

То се може прочитати. Али…

Тим уредника Фејсбук странице Историја Срба тврди да је извјештај заправо фалсификат.

– Мисија је странице Историја Срба је да научно провјереним методом освјетљавамо и на популаран начин презентујемо поједине личности и догађаје из прошлости нашег народа. Зато смо дужни да се у свом раду држимо истине и само истине наводе – на својој страници и откривају зашто тврде да је Мишићев извештај фалсификат.

ДОКАЗИ ДА ЈЕ ФАЛСИФИКАТ

Своје тврдње спаковали су у три тачке:

1) ВОЈВОДА МИШИЋ НИКАД (ОСИМ ЈЕДНОМ ВРЛО КРАТКО) НИЈЕ БИО У ХРВАТСКОЈ

– То је лако провјерљиво јер постоје његови ратни и војни дневници и књиге наредби који тачно показују гдје је Војвода био и шта је радио од практично почетка Првог свјетског рата до његове смрти 20. јануара 1921. године. Боље речено, војвода је само једном био у Загребу и то 30. априла 1919. године у загребачкој катедрали на пројугословенској манифестацији преноса посмртних остатака хрватских великаша Петра Зринског и Франа Крсте Франкопана који су се борили против Хабзбуршког апсолутизма у 17. вијеку. У Загребу је тог 30. априла боравио само једно поподне. У Сплиту, међутим, никада није био, иако се наводи да је извештај писан након Мишићевог боравка у Сплиту.

2) МИШИЋ ЈЕ ОД КРАЈА ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА БИО У ЛОШИМ ОДНОСИМА СА АЛЕКСАНДРОМ

– Однос војводе Мишића и регента Александра почетком 1919. године су били веома лоши, тако ни теоретски није могуће да је Александар послао Мишића у Сплит и Хрватску са једном таквом мисијом. Усљед таквих односа, Александару би далеко било лакше да тај задатак изврши неко ко му је лојалнији. Формалан крај рата и демобилизацију Војвода Мишић је дочекао на челу војске новонастале државе, као Начелник главног генералштаба војске и морнарице Краљевине СХС. Иако лошег здравља, војвода се прихватио тог задатка на ком се кратко задржао. Регент Александар га је смијенио након само неколико мјесеци проведених на тој функцији.

3) МИШИЋ ЈЕ ИМАО ВЕЛИКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ПРОБЛЕМЕ

– Умро је за непуне три године након краја рата. Усљед слабог здравља, Мишић се није радо одазивао на путовања и избјегавао је дугачке боравке ван Београда, Прокупља и Струганика. Тешко је претпоставити да би човјек са изразитим здравственим проблемима ишао у мисију каква му се приписује. Извјештај Милорада Павловића Крпе је пронађен у његовим личним документима и вјероватно је написан негдје 30-тих година у јеку политичке борбе са хрватским националистима. Имајући у виду изразито негативно искуство Срба у заједничком животу са Хрватима, сасвим је разумљиво да писмо овакве садржине ужива огромну популарност, наводи Курир.

Нажалост, наводе на крају свог текста уредници странице Историја Срба, у доба стварања југословенске заједнице нико од српских политичких, вјерских, војних и академских елита није био против стварања такве заједнице (осим политичара Јаше Томића), што укључује и војводу Живојина Мишића.

ТВРДЕ ДА ЈЕ ВОЈВОДА МИШИЋ ПРОРЕКАО КРВАВИ РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ! Ово је ИСТИНА о томе!