НОВОСТИ

Бојић: Градоначелници из СНСД-а ће потписати усклађивање плата радника предшколских установа и тако побољшати услове |

Зељковић: Црнадак поступио без трунке људскости |

Америчка амбасада: Тероризму не треба позивница – довољан је отворен пролаз |

Тадић: Циљ досадашњих апелација није борба против дискриминације, него борба за прегласавања Срба |

Александар Лончаревић из Братунца већ 33 године тражи правду за трудну сестру убијену 1992. године |

ГрО СНСД: Како су исти службеници у Градској управи у вријеме Драшка Станивуковића изгубили већину спорова, а што се није дешавало у вријеме СНСД-ових градоначелника? |

Медицински факултет у Бањалуци добио бесплатно неколико стотина књига из Америке |

Ћеранић: Британија своје проблеме опет пребацује Балкану |

Каран: Боља безбједност грађана једини разлог формирања помоћног састава полиције |

Ветерани Републике Српске: Захвалност премијеру Српске на залагању за повећање борачког додатка |

ТУЖНА ПРИЧА О СРПСКИМ ИЗБЈЕГЛИЦАМА: Велике силе нису дозволиле да се СРБИ доселе у СРБИЈУ!

25/10/2021

Бјежећи од нестабилности и тешког живота у османској Босни, многo Срба сe одлучилo да срећу потраже преко Дрине, у Кнежевини Србији.

 

Прича о Србима

 

До 13.4. у Србији је било око 69 породица, а исти тај дан је дошло још око 200 људи. Пошто су углавном прелазили у Шабачки округ, окружно руководство је одлучило да породице пребаци у Крагујевачки округ, а мањи дио се нашао и у Ваљевски и Руднички. Самци су остајали у Шабачком округу. Од избјеглица српска влада је сазнала да се спрема још већа сеоба. У фебруару 1865. Србија је донијела Закон о насељавању странаца, који је предвиђао да се у Србију насели годишње 50 породица. Избјеглица из Босне је било далеко више. Ово је био прави проблем за Србију. Зато је 25.4. министар унутрашњих послова, Никола Христић, наредио руководствима Шабачког, Ваљевског и Подринског округа да спријече улаз нових избјеглица. Међутим, неки су се противили овој одлуци. Миливоје Петровић Блазнавац је предлагао да се избјеглице населе уз границу са Босном, али ово је спријечио Илија Гарашанин. Срби из Босне су и даље прелазили границу. Када је уведена забрана, они су почели тајно прелазити границу. У случају да их локална власт ухвати, они би били враћени на османску територију.

Од 13.јануара до 14.маја 1865. у Србију је преко Дрине из Босне ушло 148 породица. Након свих ових догађаја, српске граничне страже су појачане. Често су избјеглице из Босне улазиле у Србију не преко Дрине, него са аустријске територије. Српска влада је због овога упутила протест аустријском конзулату. Конзулат је обећао да ће прихватити све избјеглице за које се докаже да су из Аустрије ушле у Србију. Истанбул је оптуживао Србију да наговара босанске Србе да се селе, а са овим се сложила и Британија. Србија је одлучно одбијала ове оптужбе. На страну Србије је стала Француска. И Османлије су спријечавале исељавање, па је тако босански валија Шериф Осман-паша дошао у Зворнички санџак и наредио да се појачају граничне страже. Оне Срби из Босне који су ипак прешли у Србију нису нашли пуно доброг. Министар финансија Коста Цукић је врло јасно рекао начелнику Шабачког округа да се избјеглице морају бринути сами за себе. Ово је довело до тога да је већина одлучила да се врати у Босну.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести