28/05/2021
У Хрватској данас живи преко 400.000 мање Срба у односу на попис из 1991., а узрок томе је немогућност запошљавања у области у којој су Срби насељени, лоша инфраструктура, уништена насеља, сиромаштво, удаљеност од већих центара и остарело становништво, каже научни сарадник Института за миграције и етничке услуге Филип Шкиљан.
Према попису из 1991, Срба у Хрватској било је 581.663 или 12,16 одсто, а према првом послијератном попису 2001. то смањење се наставља па их на попису из 2011. има 186.633 или 4,36 одсто.
Просечна старост Срба у Хрватској у 2011. је била виша за 12 година, односно имају 53,1 годину.
Према процјенама професора Анђелка Акрата, на територији Хрватске у 2021. години биће 3.882.700 становника, што је пад од преко 400.000 у посљедњих десет година или 9,5 одсто становништва. Ако би се то десило Србима у Хрватској, то би значило да би њихов број на сљедећем попису био између 168.000 и 169.000, што је такође 9,5 одсто мање него 2011.
„Што се старог становништва тиче, њихова смртност је већа од просјека за хрватске држављане, а наталитет је мањи, па би због могућег већег демографског губитка у посљедњих десет година тај број могао да буде мањи од 165.000“, каже Шкиљан.
Упитан шта власти треба да ураде да успоре демографски пад, Шкиљан каже да не постоје кохерентни планови за демографску обнову Хрватске, а камоли за демографско обнављање области у којима још увијек живе само стари људи.
„Немогућност запошљавања у области у којој живе Срби, лоша инфраструктура, уништена насеља, сиромаштво, удаљеност од већих центара и остарјело становништво разлози су због којих нема младе популације у областима у којима су некада живјели Срби, или гдје сада чине већину“, каже Шкиљан.
У источној Славонији и Барањи, према његовим ријечима, има нешто млађег српског становништва, али се овдје ради и о мањем броју, јер се млади припадници српске националне мањине сели из економских разлога.
Извор: Информер
17/11/2024
