Погинуо српски национални јунак Стеван Синђелић, ресавски војвода, испаливши из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе са бројчано надмоћним Турцима у Првом српском устанку.

Српски национални јунак Стеван Синђелић

Експлозија је дигла шанац у ваздух, усмртивши и браниоце и 6.000 Турака који су упали у утврђење. Синђелић се у мају 1809. са 3.000 Ресаваца придружио устаницима који су намјеравали да ослободе Ниш. На Чегру је био у најистуренијем од шест српских шанчева и на њега је напад усмјерио командант нишке тврђаве Куршид-паша, али су устаници одбили више турских јуриша. Кад је увидио да проријеђени браниоци, упркос невиђеном херојству, не могу да одоле турској сили, запалио је складиште муниције. Послије битке паша је, да би застрашио Србе, наредио да се од глава погинулих устаника озида кула, која је добила назив Ћеле-кула. Првобитно су на њој биле 952 лобање, а сада је остало неколико десетина. Синђелић је учествовао у свим борбама у Поморављу од почетка устанка 1804. и истакао се у бојевима на Иванковцу 1805, кад је за показану храброст добио чин војводе, и на Делиграду 1806. под командом Петра Добрњца.

Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војски, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала у село Грабовац. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић. Прије устанка служио је код чувеног ресавског кнеза Петра, кога су дахије пред почетак устанка посјекле. Још прије него што ће подићи устанак, Карађорђе је прелазио преко Велике Мораве и састајао се са Синђелићем и договарао се о почетку устанка, па је Синђелић почео да прикупља народ ресавског краја за устанак против османске власти.

Извор: СРНА