На њој се налази прелијепа жена која држи грозд, а иза ње је комбајн који жање.

Била је у употреби пуних 15 година, а због своје љепоте називали су је “Сива голубица”.

Новчаница од 1.000 динара појавила се пред 29. новембар 1975. године. Веома брзо прозвана је „сива голубица” због нијанси сиве боје на њој. Вредила је тада 55 америчких долара или 121 западнонемачку марку, а у тренутку када је повучена из оптицаја 1989. године њена вриједност била је 10 пара конвертибилног динара и за тај новац није могла ни шибица да се купи.

Идејно и ликовно рјешење новчанице од 1.000 динара, урадио је наш познати академски сликар и графички дизајнер Андрија Миленковић, свјетски признати минијатуриста и једини професионални креатор поштанских марака које је држава СФРЈ издавала.

Његова марка „Триглав из Бохиња” два пута је на изложбама проглашавана за најљепшу марку на свијету, а урадио је неке од најпознатијих заштитних знакова тадашњих компанија као што је знак Београдског сајма, затим ОЕБС-а у Београду, ликовна рјешења за Зимске олимпијске игре у Сапороу у Јапану, Медитеранске игре у Сплиту, као и више од три стотине графичких и ликовних рјешења за лого и препознатљиве знаке спортских и других догађаја како у свијету тако и тадашњој држави.

Сликар Андрија Миленковић урадио је ликовно рјешење Ордена Светог Саве Српске православне цркве од првог до трећег реда, који СПЦ додјељује заслужним личностима.

Тема по којој је Миленковић урадио графичка и ликовна рјешења за поменуту новчаницу, била је „зелени план”. За 15 година постојања овог апоена никада није фалсификована јер је чини више од 40.000 линија сивих нијанси.

Лик дјевојке која у руци држи грозд, а иза ње комбајн жање пшеницу, сликар је урадио према лику своје супруге Ружице. Они који су то знали новчаницу су у вријеме њеног повлачења, у шали називали „Рушка инфлација”.