У окупираној Европи током Другог свјетског рата само Независна Држава Хрватска (НДХ) имала је специјализоване концентрационе логоре за дјецу.

Брутално је убијено 74.000 српске, јеврејске и ромске дјеце, рекао је професор Илија Кајтез.

“Само је у логору Јасеновац страдало 19.432 дјеце, а од 3.000 смјештених у Јастребарско убијено је 1.000 или им је украден идентитет”, каже се у приједлогу резолуције коју је предочио Кајтез уочи научне конференције, која је у априлу ове године, одржана у Београду на тему “Јасеновац – Аушвиц Балкана, Преживјела дјеца логораши свједоче”.

Директор Института “Диана Будисављевић” Гојко Рончевић Мраовић изјавио је да је као дијете преживио логор Јастребарско само захваљујући томе што је преваспитан у “усташку младеж”.

Он је навео да је Јастребарско био сабирни усташки дјечији логор за простор цијеле НДХ, гдје је било 3.400 дјеце од једне до 14 година. “Дјеца су транспортована најчешће сточним вагонима. Изнемогла и полумртва дјеца трпана су у препуне вагоне, без хране и воде, без довољно ваздуха”, рекао је Мраовић и додао да је у Јастребарском из вагона извучено 17 мртве дјеце, а након два, три дана је умрло њих још 150.

Он је указао да је дјецу спашавала хеорина Диана Будисављевић са сарадницима, којима треба бити неизмјерно захвалан. Говорећи о резултатима својих истраживања, пуковник у пензији Анто Милетић је навео да је у мају 1943. године командант концентрационог логора Јасеновац Макс Лубурић наредио спаљивање логорске архиве.

“Рекао је `од данас почињемо са бројем један`. Исто тако уништени су и документи логора вођени до маја 1945. године”, рекао је Милетић. Он је подсјетио да је Јасеновац званично називан радним логором, па и данас неки покушавају тако да га представе, јавила је Срна, пренио Глас Српске. “Јесте, био је радни логор, али за убијање. Неухрањени, болесни су копали насипе. Ту су умирали и сахрањивани тим радом. То је само био један од система убијања у логору”, истакао је Милетић.

Он је указао да је Козара симбол страдања српске дјеце, гдје је страдало њих око 11.000 до 14 година, а из Јасеновца, гдје су одвођени, доста их је спашено захваљујући Диани Будисављевић и њеним сарадницима.

Милетић наводи да нико није у могућности да установи коначан број жртва, не само у Јасеновцу, него на простору Југославије у Другом свјетском рату, а процењује се да је укупан број од 1.100.000 до 2.400.000.