27/05/2023
Београдски пашалук је домаћи колоквијални назив за управну јединицу Османског царства у којој је избио Први српски устанак, а чији је званичан назив заправо био Смедеревски санџак.
Међу Турцима Османлијама, Смедеревски санџак је такође био познат и као област Морава (незваничан назив).
На основу данашњих процјена, та територија је у моменту избијања Првог српског устанка имала око 400.000 становника.
Смедеревски санџак основан је непосредно након пада Српске деспотовине 1459. године и његово седиште било је у Смедереву.
Након отоманског освајања Београда 1521. године, управа Смедеревског санџака је премјештена у Београдску тврђаву.
До 1541. године Смедеревски санџак је био у саставу Румелијског, а од тада до краја 17. вијека Будимског беглербеглука (ејалета).
Област под управом београдског паше, простирала се између Дрине, Саве, Дунава, Пореча (доцније Доњег Милановца), Сталаћа, Карановца (Краљева) и Ужица.
Свиштовским миром (1791) османска управа увела је извјесне реформе које су заокружене повластицама и аутономијом (ферман из 1793/1794.).
Крајем 18. вијека Смедеревски санџак се дијелио у 12 нахија, које ће остати до избијања Првог српског устанка: београдска, смедеревска, пожаревачка, ћупријска, јагодинска, крагујевачка, ужичка, ваљевска, шабачка, рудничка, сокоска и боравичка.
Као прва мјера укинути су читлуци, а порез су прикупљали кнезови (на 20.000 мушких глава по 20 гроша) изабрани од народа.
Они су уз кадије обављали и судску власт.
Дозвољена је потпуна слобода вјере, а јаничарима је забрањен повратак у Пашалук, подаци су из књиге “Калемегданске сјенке“ Симо Ц. Ћирковић и Википедије.
То је био, уз Сечу кнезова и несносно економско стање, кључни моменат који је произвео устанак и појаву вожда Карађорђа Петровића.
Београдски пашалук, послије укидања Пећке патријаршије, био је стуб очувања српства, а Турска и Аустрија због њега су водиле три рата.
На том простору је, у другој половини 18. вијека, настала јединствена друштвена установа – кнежинска самоуправа.
Срби у Београдском пашалуку побунили су се 1804. против незапамћеног терора јаничарских одметника – дахија.
Предвођени Ђорђем Петровићем (1762-1817), познатијим као Карађорђе, устаници су брзо растјерали и побили дахије, јаничаре и спахије и ослободили цијели Пашалук.
До ослобођења Београда (почетком 1807.) извојевали су више побједа над јаничарима и султановим војскама – Иванковац (1805), Мишар (1806), Делиград, Лозница, Варварин – организовали су државну управу и прописали јој уређење, с јаким војним обиљежјем.
Државну организацију оличавали су вожд, Народна скупштина, Правитељствујушчи совјет, судови, војне и цивилне локалне старјешине.
Устаници су правно уређивали државу уставним актима из 1805, 1808. и 1811. године.
01/07/2025
30/06/2025
29/06/2025