Далеке 1886. године у Београду је основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и умјетности.

Академија је установљена законом од 1. новембра 1886. који је скупштина изгласала, а краљ Милан Обреновић обнародовао у Нишу. Овај закон се звао Основни закон Краљевско-српске академије и њиме је било одређено да прве академике бира краљ, а да затим академици даље сами бирају нове чланове.

Задатак академије је био “да науку обрађује и унапређује; да поставља и одржава здраве основе научноме суду; да објелодањује и изазива истраживања научна у природи, друштву и историјским споменицима; да потпомаже удомаћивање и развитак виших умјетности; да удруженом снагом за напредак просвете извршава оно, за шта је посебна снага недовољна”, подсјећа Национална географија Србија.

Прве академике, њих 16, именовао је краљ Милан 5. априла 1887. Тада су постојала 4 одјељења Академије, или како се то звало “стручне академије”, и свака је на почетку добила по 4 редовна члана. Били су то:

Академија природних наука:

Јосиф Панчић

Димитрије Нешић

Јован Жујовић

Љубомир Клерић

Академија филозофских наука:

Стојан Новаковић

Милан Кујунџић Абердар

Светислав Вуловић

Светомир Николајевић

Академија друштвених наука:

Чедомиљ Мијатовић

Милан Ђ. Милићевић

Љубомир Ковачевић

Панта Срећковић

Академија уметности:

Љубомир Ненадовић

Матија Бан

Михаило Валтровић

Даворин Јенко

Први председник био је Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић.