20/08/2024
Почетком 1943. године, Њемци су одлучили да запосједну јадранско залеђе, тако да је за тај борбени подвиг сакупљено преко 120.000 војника.
Поред њемачких јединица за операцију „ Шварц “ анганжоване су усташке, бугарске и већи број италијанских јединица. Војна акција је почела 15. маја 1943. године.
Њемачка тактика се огледала у дуготрајним борбама пјешадије, која је била снажно помогнута артиљеријом и авијацијом.
Авијација је била кључна за бробу, будући да су предјели на којима су биле борбе прилично неприсупачни.
У стварању крвавих ратних жаришта, у предијелу Сутјеске, посебно се истиче Александар Саша Лер, командант Југоистока и заповједник Армијске групе Е. С обзиром да је у својству заповједника Luftwaffe-а (њемачко ратно ваздухопловство) командовао у операцији бомбардовања Београда и Варшаве, авијација изнад Сутјеске, за Лера није била нарочито тежак задатак.
Партизанске јединице су остале без хране и имале су на хиљаде рањених. Четничке јединице и штаб Драже Михаиловића су такођер имали велике губитке.
По сложености операција и броју погинулих, битка на Сутјесци је била до тада највећа на простору Југославије.
БАЊАЛУЧКА БИТКА! Сукоб аустријске и турске војске код Бањалуке 1737. године
Према неким изворима, партизанске јединице су имале губитак од око 7.500 бораца. Засигурно Друга далматинска бригада је имала највеће губитке, до 600 погинулих бораца у једном дану.
Управо на обронцима Сутјеске рањен је Јосип Броз Тито и погинуо Вилијам Стјуарт, кључна личност прве британске мисије.
Када говоримо о њемачким извјештајима операције “Шварц“ о партизанима се најповољније изразио штаб 114. ловачке дивизије. Он пише да су партизанске јединице “строго организоване, вјешто вођене и посједују зачуђујуће висок борбени морал, располажу са изненађујуће великим бројем аутоматског оружја, пушкомитраљези, минобацачи, итд. са довољно муниције“.
Према извештају СС дивизије “Принц Еуген“ партизани су се борили “тврдоглаво, лукаво и подмукло, дијелом са храброшћу очајника“.
ЗА СВЕ ЗАСЛУЖАН ЧУВЕНИ ХАЈДУК: Која је била прва битка у Карађорђевом устанку?
Главна ставка извештаја 1. брдске дивизије гласи: “Борба за уништење комунистичких банди је завршена, главнина непријатеља разбијена, побијена, односно заробљена.
Само малим снагама је успјело да пробију фронт на слабом мјесту на сјеверозападу обруча.“ Већ 21. јуна 1943. године ова дивизија је упућена у Грчку.
Напоредо са борбама на Сутјесци, њемачке јединице су извршиле страшне репресалије над четничким јединицима у Црној Гори, гдје је преко 2.000 припадника равногорског покрета одведено у логоре у Њемачкој док се број убијених са прецизношћу не може тврдити.
КО ЈЕ СПАСИО ПРВОГ ГЕРИЛЦА ЕВРОПЕ Син славог војводе замајавао Нијемце да Дража избјегне хапшење!
Посебан аспект борбе на Сутјесци је имала авијација коју су Њемци вјешто користили а посебно је описује Владимир Дедијер у сјећању на смрт Олге Поповић- Дедијер.
У гудурама и непрступачним крајевима Сутјеске, авијација има највеће ефекте.
Након 81 годину Сутјеска се опет суочава са катастрофом на својим обронцима, не као последицом рата, него као еколошком катастрофом изазваном великим пожаром. Опет је кључна авијација.
Политичко Сарајево и инертне БиХ институције су директно одговорне за велику катастрофу, јер су министри из Федерације БиХ у Савјету министара дуго „калкулисали“ и одуговлачили доношење одлуке за међународну помоћ и заштиту у гашењу пожара. На концу је издато одобрење за помоћ хеликоптера из Србије.
Очигледно проблем је био што су хеликоптери баш из Србије.
Сваки дан, сат, минут и секунд су драгоцјени у сузбијању ватрене стихије а штета која је проузрокована не може се мјерити у новцу.
Захваљујући прије свега хеликоптерском сервису Републике Српске, на челу са сјаним Бобаном Куструрићем, припадницима Цивилне заштите Републике Српске, припадницима министарства унутрашњих послова Републике Српске, Влади Србије и Српске, радницима Националног парка „Сутјеска“ Тјентиште, вишедневна битка за Сутјеску 2024. године је добијена уз немјерљиву штету.
Послије свих потеза министра одбране у Савјету министра БиХ, Саше Лера нашег доба, можемо само да примијенимо за будућа дешавања мудре цитете једног од најзначајнијих пјесника у српској књижевности, владике и владара Петра Петровића Његоша
„Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже, отада смо виши пријатељи у главу ми памет ућерасте“.