02/02/2023
Џон Тачер се први пут појавио у Хиландару 1952.године, тада, у улози директора највећег византолошког института у Америци „Дамбартон Оакс“ из Вашингтона.
До тада је већ имао велика искуства са изучавањем византијских историјских и култоролошких токова у Цариграду, Јерусалиму, Синају.
Већ на првом сусрету са Хиландаром, он бива опчињен хиландарском љепотом, складношћу, божанским миром и баш тада, на првом свом сусрету са Хиландаром даје завјет монасима, да ће као пензионер, сав да се посвети Хиландару и његовој обнови.
Тај завјет је и испунио. Од 1952. године је у Хиландар долазио скоро сваке године. Подстицао је монахе да обнове стару манастирску библиотеку, која је изгорела 1722. године и када су се монаси Хиландара организовали и кренули у обнову, Џон Тачер је послао манастиру велику суму новца за обнову библиотеке.
Те 1968. године Џон Тачер доводи из Америке велику групу конзерватора који рестаурирају око 150 икона које су кроз пар наредних година заблистале старим сјајем, а које имају непроцјењиве духовне, умјетничке и историјске вриједности. Око 1970. године поклања додатни новац манастиру у циљу да се од сребра изради саркофаг за Светог Симеона Мироточивог. Посла се прихвата тада ђакон Војислав Билбија који израђује саркофаг, на понос цијелог манастира и Свете горе.
Сваке године је Џон Тачер боравио у Хиландару у трајању од два мјесеца, током којих се посветио молитвама и научно-истраживачком раду, а братство манастира га је прозвало „брат Јован“, подсјећа портал Принцип.
Посљедњи пут је у Хиландару боравио 1979. године и тада је као и свих пута претходних година био испуњен срећом, усхићењем и спокојем који су му пружали умјетничко, духовно и културно благо Хиландара.
Неколико година након његове смрти, по његовом завештању, манастир добија на поклон петоцифрену суму долара од његовог адвоката.
Овим што је Џон Тачер био и радио, убраја се у знамените људе, који су много помогли манастир и чије име се дуго спомињало у молитвама братије хиландарске, а чија дјела су постала бесмртна…
