Пре 110 година почео је Други балкански рат, када су Бугари у зору 30. јуна напали српске предстраже 4. и 10. пука на ријеци Брегалници.

Битка која је започела тада, и у историју је ушла под називом Брегалничка битка, трајала је од 30. јуна до 9. јула.

Српски војници у ослобођеном Кратову

Бугари су напад на Србе извршили изненада, без објаве рата. Паралелно су нападнуте и грчке трупе према Солуну. Овим чином раскинут је Балкански савез који је претходно успјешно, заједничким напорима поразио османску Турску.

У боју су се, са српске стране налазиле 1. и 3. армија, са бугарске 4. армија, са појачањима.

Пошто се по окончању Првог балканског рата отворило питање расподјеле новоослобођених територија, које је до тада држала Турска, а због чињенице да је Аустроугарска, уз сагласност Италије, оспорила реализацију претходно договорене територијалне подјеле, како би био онемогућен излаз Србије на море, очекивала се арбитража Русије у спору око разграничења.

Власти у Софији међутим, насумњиво и на подстицај Аустроугарске, одучиле су се на муњевит напад на Србе и Грке, вјерујући да ће војничком побједом ставити друге пред свршен чин, укључујући и Русију која је тада наступала помиритељски.

Тако је нападом у првим јутарњим сатима, под окриљем ноћи 29. на 30. јун 1913, бугарска започела Други балкански рат. Простор Брегалничке битке углавном је обухватао рејон Осоговске планине, према југу и југозападу.

Осим са Србијом Бугарска је ратна дејства одмах започела и против Грка (2. бугарска армија). Званична Софија била је назадовољна чињеницом да су Грци током Првог балканског рата ослободили Солун. Мировне понуде које је добијала Бугарска је одбијала, наводи Информер.

Бугарски генералштаб, још током трајања Првог балканског рата, започео концентрацију трупа према Србима, почев од средине маја, повлачећи снаге са простора Тракије. Генерал Стилијан Ковачев је тако већ 20. јуна наредио припрему за напад, који је започео десет дана доцније.

Пошто је на Брегалници отпор српске 1. и 3. армије био успјешан, услиједиће противнапад српске 1. армије. Схвативши да је изненадни напад доживио фијаско бугарски званичници покушали су да издејствују дипломатско посредовање, што је са српске стране одбачено.

Општи напад српских трупа и одлучна победа у Боју на Брегалници догодио се 9. јула.

Почетни успјеси бугарске 2. армије на југу према Грцима, обустављени су када је постало јасно да помоћ 4. бугарске армије коју су Срби тукли на Брегалници не може да се очекује. Грци су убрзо кренули у противнапад.

Новоименовани заповједник бугарских трупа генерал Ратко Димитријев, пошто је поражени генерал Михаил Савов смењен, одлучује се на промену тактике. Бугари тада нападају Србе на Тимоку, пут Књажевца и јужније Пирота.

Бугарске трупе су успјеле да уђу у небрањени Књажевац 7. јула, да би се убрзо повукле.

Паралелно, Румунија је 10. јула објавила рат Бугарској.

Пошто су бугарске трупе биле концентрисане према Србима испоставило се да су Румуни без отпора наступали према Софији. Њихово даље напредовање обуставио је њемачки цар.

На југоистоку, турске снаге под командом Енвер паше напале су Бугаре 13. јула, прешавши црту Енос Мидија која је предвиђена као линија разграничења по окончању Првог балканског рата између Турске и Бугарске. Турци су тако повратили Једрене 22. јула.

У таквим околностима, тучена на свим фронтовима, Бугарска је вапила за примирјем. Војне операције су обустављене посљедњег дана јула.

Мировни уговор је коначно потписан 10. августа у Букурешту.