Церска битка, у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарску и однијела прву савезничку побједу у Првом свјетском рату, почела је 12. августа 1914. године.

То је уједно била битка у којој су Срби однијели прву побједу у Првом свјетском рату.

До првог великог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи између 15. и 16. августа код Текериша, а потом су тешке борбе вођене све до 20. августа на фронту ширине 50 километара и правцу Шабац-Текериш-Крупањ, подсјећа портал Опанак.

Срби су знали да је немогуће бранити цијелу границу са Аустроугарском монархијом, у дужини од 550 километара.

Због тога је главнокомандујући војвода Радомир Путник наредио да се српска војска повуче ка традиционалним одбрамбеним линијама у Шумадији, гдје је могла брзо да дејствује на западу и сјеверу. Јаки одреди су постављени у Ваљеву и Ужицу, а извиднице на сваку важну тачку дуж границе…

Од 200.000 аустроугарских војника који су покушали да окупирају Србију, у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника, јавила је Срна, пренио Глас Српске.

Током крвавих борби, губици аустроугарских трупа достигли су 27.000, а из строја је избачено више од 16.000 српских војника, од којих је 2.107 убијено у борбама.

Војник и новинар Егон Ервин Киш записао је крајем августа 1914. године о тим драматичним тренуцима и бијегу Аустроугара у дневнику:

“Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бијегу. Једна потучена војска? Не, већ једна разбијена руља јурила је у безумном страху према граници…” До 23. августа 1914. године на слободној српској територији није остао ниједан аустроугарски војник.

Генерал Друге српске армије Степа Степановић добио је чин војводе за успјешно командовања у бици. Битка је веома утицала на војнике аустроугарске војске на Балкану и њене снаге у Црној Гори морале су да напусте Пљевља, која су заузеле 19. августа.

Побједа је привукла свјетску пажњу на Србију и донијела јој наклоност у неутралним и савезничким земљама. Новински чланци у одбрани Србије постали су чешћи у британским новинама, а земља је била толико цијењена да су одређене групе интелектуалаца у Италији подржавале улазак Италије у рат на страни савезника, наводећи Србију и Црну Гору као примјер.

По начину вођења и исходу, Церска битка представља ремек-дјело ратне вјештине, а као изузетан примјер преласка из стратегијске одбране у контранапад, она се и данас проучава на најпознатијим војним академијама, укључујући и амерички Вест Поинт.