То што је Београд из “турске касабе” за кратко вријеме израстао у европски град и између два свјетска рата важио за једну од љепших престоница у овом дијелу свијета, углавном имамо да захвалимо овом човјеку! Иако је много од његовог рада срушено, заборављено и изгубљено, ипак, оно што је остало – довољно је!

Постоје људи који су љепотама својих умјетничких дјела задужили цијели српски народ. Један од таквих био је и Александар Бугарски, најзначајнији архитекта свога времена у Србији и човјек који је пројектовао нека од најљепших београдских здања, подсјећа Историјски забавник.

Читав живот у пар редова

Бугарски се родио 1835. у Аустроугарској (данас Словачкој) у инжењерској породици. Његов отац Јован је породицу довео у Србију 1840. године, али је након промене династије морао да се пресели у Нови Сад, гдје је Александар највјероватније завршио основну школу и гимназију.

Студирао је у Будимпешти, али се 1867. вратио у Србију гдје је, као један од првих школованих архитеката, радио у Министарству грађевина у Београду, граду у којем је и подигао највећи број својих грађевина.

Зна се још и да је био ожењен, да је имао породицу и да је преминуо 1891. године у Београду. Био је сахрањен је на Новом гробљу

И, то је све што се зна о животу Александра Бугарског! До данашњих дана није сачувана ниједна његова фотографија. Не зна се шта је било са његовим потомцима. Чак ни његов гроб више не постоји, јер је 1920. године прекопан

Ипак, ако о човјековом животу најбоље говоре његова дјела – онда Бугарски има чиме да се похвали!

Човјек који је створио отмени Београд

Може се рећи да је господин Бугарски главни “кривац” за нека од најљепших здања српске престонице. Међу његовим дјелима налазе се зграда Народног позоришта у Београду, Стари двор (Скупштина града Београда), Дом друштва Црвеног крста, зграда бившег Министарства просвјете (данас познатија као Дом Вукове задужбине)…

Стари двор, зграду у духу академизма и с декорацијом античког, ренесансног и барокног поријекла Александар Бугарски је урадио на основу замисли и према упутствима краља Милана Обреновића. Здање су првобитно красиле и двије велике куполе са позлаћеним крунама на врху, али је оно тешко оштећено у оба свјетска рата па данашњи изглед Двора само дјелимично подсјећа на оно што је Бугарски замислио иако је у основи задржан првобитни распоред и изглед.

Народно позориште првобитно је требало да се налази на Зеленом вијенцу, али након што је тај пројекат пропао, за локацију је изабран данашњи Трг републике. Бугарски је зграду замислио и пројектовао као репрезентативну грађевину која ће општим изгледом подсећати на чувено миланско позориште “Ла Сцала-у”. Нарочиту пажњу посветио је обликовању фасаде оријентисане према тргу.

Зграда је завршена 1869. године, а 30. октобра исте године изведена је и прва представа, “Посмртна слава кнеза Михаила”. До данас је доживјела неколико реконструкција и проширена је, али је и даље ријеч о једном од најљепших здања Београда.

Данашњи Дом Вукове задужбине подигао је судија Димитрије Мита Голубовић и прво је било сједиште руског царског конзулата, а онда Завод за српску ратну сирочад, да би од 1879. године у њему било смјештено Министарство просвјете. Зграда на адреси Краља Милана број 2 реконструисана је неколико пута, али је и данас једна од најстаријих у том дијелу Београда. Године 1988. додјељена је Вуковој задужбини на трајно коришћење и управљање.

Поред ових најзначајнијих дјела богатом опусу Александра Бугарског налази се још 126 јавних и приватних зграда. За неке се и данас зна, неких грађевина више нема, а неке су измењене до непрепознатљивости.

Само у Кнез Михаиловој улици пројектовао је десетак кућа за најугледније Србе свог времена. Данас их је остало мање од половине, али ту су здања на Зеленом вијенцу 14, Бранковој 24… Александар Бугарски је украсио и београдску Саборну цркву.

Такође, треба напоменути да је Александар Бугарски градио и ван Београда. Пројектовао је цркве у Лозници и Ритопеку, школу “Светозар Марковић” у Новом Саду, Окружно начелство у Смедереву, као и Вертхајмове радничке куће у Бечу.