Огроман број насликаних сцена из Библије и српске историје на једном мјесту не могу се видјети ни у једној другој цркви што крипту посвећену Светом великомученику кнезу Лазара чини јединственом у хришћанском свијету.

„ЦРKВА ИСПОД ЦРKВЕ“

Kрипта се налази осам метара испод земље и саставни је дио Храма Светог Саве. Њено осликавање завршено је за само три године.

Узор за осликавање била је Kраљева црква у Студеници. Да бисмо брже завршили осликавање, одустало се од фрескосликарства, односно сликања на свјежем малтеру и опредијелило се за сликање на сувом зиду. Радили смо различитим техникама, акрилним темперама, замјешаним бојама, пигментима, односно бојом у праху која се мјеша, а негдје је и комбинација свега овога. Осликавање таванице било је нешто најимпозантније што смо урадили у крипти. Сликали смо на посебним најквалитетнијем ланеним платнима из Италије. Kада се све ослика на платнима, она се послије директно лијепе на таваницу. Она је цијела посвећена причама из живота Исуса Христа – објашњава Јован Атанацковић, који је осликао унутрашњост крипте са својим колегама.

Гробница патријараха Небески свод са звездама

Нашег саговорника смо питали и како је украшена мала крипта, гдје ће почивати српски патријарси и гдје је сахрањен патријарх Иринеј. У крипти патријараха таваница је осликана у византијско плавој боји са златним звијездама. На том „небу“ су такође детаљи небеских сила попут херувима и серафима. Није се приступило неком спектакуларнијем осликавању као у великој крипти јер овдје постоји значајан проблем са влагом. Није нимало лоше што је другачије украшено и што је некако мирно и сведено како би и требало да изгледа мјесто гдје ће почивати поглавари СПЦ – каже Атанацковић.

На питање колико је светаца насликано Атанацковић ни сам није знао одговор.

• Само ових малих портрета светаца на таваници је 94, а гдје су сви остали. Мислим да мало ко зна колико је укупно светаца осликано у крипти, али сигурно их је више од 200. На зидовима у западном дијелу крипте су мотиви из живота Светог кнеза Лазара, прикази Зидање Раванице, Усјековање главе кнеза Лазара, Пренос моштију и велики приказ Сабора на коме су се помириле српска и грчка црква. У јужном дијелу су прикази српских краљева, ту је и Свети Симеон Мироточиви, који је сликан два пута и као владар и као светац, српске властелинке које су постале монахиње. Мјеста је било и за јасеновачке новомученике. На сјеверном зиду су насликане српске светитељке, светитељи, монаси… На истоку су епископи, архиепископи и тројица Светих Сава, наводи Информер.

На једном зиду ходника осликавамо српске краљеве гдје свако држи своју најзначајнију задужбину, а на другом је осликан живот Светог Саве у шест композиција. Почиње са приказом молитве Светог Симеона и Ане за Савино рођење, затим Одлазак Светог Саве у манастир, Свети Сава добија повељу за обнову Хиландара, Обнова манастира, Пренос моштију Светог Саве и Свети Сава на трону. Kада све то буде завршено, биће то прави рај за туристе који буду долазили – навео је Јован Атанацковић.