Подигнута је, по свему судећи, 1828. на темељима старијег храма из 1721. године и културно је добро од великог значаја у Србији.

Између високих зграда и модерних објеката, у срцу Ужица, дијелу града некада познатом по називу Стара варош, сакривена и скоро потпуно неуочљива док не приђете до самог улаза, стоји Црква Светог Марка, која је својевремено била једина богомоља у граду на Ђетињи.

Подигнута је, по свему судећи, 1828. на темељима старијег храма из 1721. године и културно је добро од великог значаја у Србији.

Изграђена је, по свему судећи, за време Милоша Обреновића, на мјесту гдје је постојала црква брвнара, која је подигнута након склапања Пожаревачког мира, када су хришћанским поданицима у Турском царству учињени извјесни уступци, међу којима је било и право да подижу своје храмове.

О изгледу те првобитне цркве нема података, а највјероватније је страдала након 1739. године, у турској одмазди над српским становништвом и његовом имовином, као и имовином српске цркве, а што се десило усљед подршке коју су Срби у оквиру Отоманског царства пружили пораженој Хабзбуршкој монархији у најновијем аустро-турском рату – изјавила је за Рину Катарина Доганџић Мићуновић, виши кустос Народног музеја у Ужицу.

Југозападно од храма, крајем 19. вијека подигнут је упечатљив звоник, који својом висином од 18 метара надвишава невелико црквено здање. Подсјећа на сахат-куле које су биле типичне у оријенталној архитектури. Управо по њему ова грађевина је јединствена и представља посебно мјесто у Ужицу које чува дух старих времена.

– Концепција грађевине сродна је замислима традиционалног народног градитељства цркава брвнара, док су неки њени конструктивни и декоративни елементи изведени под утицајем исламске архитектуре, која се у сакралном градитељском наслијеђу југозападне Србије преносила дијелањем мајстора Осаћана из Босне. Изненађује утисак пространости у ентеријеру ове невелике цркве, постигнут складно изведеним дрвеним сводом и распоредом црквеног мобилијара – рекла је Доганџић Мићуновић.

Црква Светог Марка у Ужицу специфичан је свједок духовног живота у Ужицу, јер се у њеној богатој ризници налазе вриједне иконе и богослужбени предмети који су изложени у простору припрате. Ове драгоцијености свједоче и о дјелатности ужичких занатлија, јер дио предмета су радови ужичких кујунџија.

– Из Цркве Св. Марка је у Народни музеј Ужице пренијета икона Деизиса настала 1829. године, са сребрним оковом који је дар ужичког кујунџијског еснафа. Из приближно истог периода потиче и Јерусалима, хаџијска икона. У ризници се чувају и вредни увезени богослужбени предмети, попут филигранских крстова, као и реликвије настале у доба прије обнове цркве – каже виши кустос Народног музеја у Ужицу.

Поред свакодневних богослужења, у Цркви Св. Марка се током године организују предавања на различите теме из области вјере, али исто тако и савременог живота са аспекта православља. Атула која окружује цркву застрта је лијепим ћилимима, те се на њој у разговору искупљају верници.

Поред старања о духовном животу, свештеници који опслужују ову цркву, уз помоћ бројне пастве, постарали су се и да порта Цркве Св. Марка буде најљепше уређено двориште у овом дијелу Ужица.