На православни празник Младенце, усташе предвођене крвником Јуром Францетићем, извршиле су у прољеће 1942.године злочиначки поход над Србима у Старом Броду код Вишеграда.

Стари Брод код Вишеграда

Покољ у Старом Броду и Милошевићима извршен је углавном на обалама ријеке Дрине.

Усташе, припадници „Црне легије” под командом Јуре Францетића, у којој је било и локалних Муслимана, су у овом покољу убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Дио људи се намјерно или ненамјерно утопио у ријеци Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942.

И након 79 година од великог страдања српског народа лед крв у жилама и сама прича о језивим поступцима усташких крволока, који осим што су убијали, нису презали ни од силовања и бацања жена и дјеце у хладну и мутну Дрину.

Медији су пренијели изјаву једног од свједока овог ужаса, Милоша Башовића (1930), из Бранковића, Борика код Рогатице:… Из Вишеграда народ крене низ Дрину, према Старом Броду. Уз мене су била још три брата и сестра. На саонама смо вукли мало неких ствари. Узак пут, стадосмо сви код Пухалове њиве. Тако се зове. За нама нека војска трчи, али ми не знамо да су усташе. Народ поче бјежати, а они углас: ‘Не бојте се народе, ово је српска и црногорска војска…’. Кад су нас опколили, познадосмо многе муслимане комшије међу њима. Један усташа узе моју сестру од три године, баци је увис. У руци му пушка са бајонетом, дочека је и право баци у Дрину. Наста право клање народа. Мене је негдје између Милошевића и Старог Брода зајмио један пијани усташа, гађајући ме бајонетом. Утекнем му некако и шћућурим се међу поубијане. Криомице гледам како ми убише мајку и млађу браћу. Свега и свачега је било. Многе дјевојке, гледајући звјерства, не чекајући да им се приближе усташе масовно су скакале у Дрину. А Дрина пуна лешева, међу њима само видиш, заплове женске косе…

У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. Освештао га је митрополит дабробосански Николај и владика милешевски Филарет.

У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре.

Као знак сећања на ове српске мученике 7. септембра 2019. године је у Старом Броду освештан Спомен-музеј за који је пројекат урадио архитекта Новица Мотика из Зворника.

У Спомен-музеју постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.