Ово је прича о Јовану Зековић, човјеку који је прошао 50 земаља и половину северне хемисферу, да би своје дуго путовање завршио, борећи се уз своју браћу и земљаке на Солунском фронту.

Након атентата на Франца Фердинанда, аустроугарске власти исељавају Србе, између осталог и са Романије, гдје је живио јунак ове приче. Циљ Аустроугара био је да што више прекину везе Србима са својом матицом.

Нестварна судбина Јована почиње на фронту на Галицији, гдје га је Аустријанац, код којег је живио, послао умјесто свог сина.

Не желећи да ратује против Руса, са земљаком Душаном прелази на другу страну. Убрзо постаје дио Српске добровољачке дивизије којом је командовао пуковник Стеван Хаџић. Учествовао је у крвавим борбама на Добруџи.

После Октобарске револуције, Јован са групом сународника креће ка Солунском фронту, подсјећа Информер.

Пут их је водио од Москве, преко Волгорода, па све до Иркутска, гдје су прозори вагона били оковани у лед. Одатле прелазе у Манџурију, па преко Харбина, па све до Дајрана, гдје су их постројили јапански официри у укрцали на британску лађу Аксион.

Тако су од тромјесечне вожње у вагонима при температури и до -50 степени, убрзо завршили у лађи у Тихом океану гдје је било и до +50 степени. Сингапур, Коломбо, па све до Суеца. Пред Васкрс, преко Средоземног мора, стижу у логор Микра код Солуна.

– Наш трећи пук распоређен је у Вардарску дивизију, напредовали смо преко Кавадараца, Велеса, Кочана, Штипа… Краљ Петар је често ишао кроз ровове и соколио војнике. Када ти стави руке на раме, одмах би полетио на непријатељски бункер, па макар погинуо.

Послије 5 година Јован је закорачио на праг куће своје тетке у родном селу.

Тетка га упита: “Бог ти помогао војниче, одакле идеш”, а није га препознао ни стриц Ђорђе Зековић, рекавши на сусрету: “Одакле си, мора да си издалека”?

– Благо мени, ево нашег Јована – рече рођака Савка и загрли великог ратника.