Српске принчеве “ово проклетство” прати вековима?!

Древна прича о два брата који се међусобно боре за престо датира још из времена стварања свијета.

Приметићемо ако кренемо од најпознатијих прича о овом феномену, библијских о Каину и Авељу и египатских прича о Озирису и Сету, да ни српска историја није била ускраћена за овакве сукобе.

Чињеница је да се на српском престолу скоро никада није нашао прворођени син.

Најпознатији сукоб два брата код нас јесте свађа Вукана и Стефана Првовенчаног, а говори се и да је сукоб синова краља Петра И Карађорђевића инспирисао српског нобеловца, Иву Андрића да ову тему утка у свој роман “Проклета авлија”, наводи Информер. “Проклета авлија” незаобилазно је књижевно дјело током средњошколског образовања. Мало обимом, са тек стотинак страна дјело је објављено 1954. године и од тада се овај роман сматра једним од најбољих у богатом књижевном опусу Иве Андрића.

Нобеловац у једном делу романа пише овако:

“Откако је свијета и вијека постоје, и непрестано се поново рађају и обнављају у свијету– два брата-супарника. Један од њих је старији, мудрији, јачи, ближи свијету и стварном животу и свему оном што већину људи везује и покреће, човјек ком све полази за руком, који у сваком часу зна што треба а шта не треба учинити, шта се може а шта не може тражити од других и од себе. Други је сушта противност његова. Човјек кратка вијека, зле среће и погрешног првог корака, човјек чије тежње стално иду мимо оног што треба и изнад оног што се може. Он је у сукобу са старијим братом, а сукоб је неминован, губи унапред битку”.

У самом роману, “проклета авлија” назив је за познату цариградску тамницу у коју је из неоправданих разлога доспио фра – Петар из Босне, један од протагониста цикличне приче овог романа. Сама тамница симболично представља овај свијет, а у том свијету мотив сукоба браће један је од почетних и кључних момената. У роману причу о сукобу браће Џема и Бајазита приповеда Ћамил, дружбеник фра – Петра у проклетој авлији.

Ђорђе и Александар Карађорђевић као Џем и Бајазит

Иво Андрић био је дипломата у вријеме када је на престолу Југославије владао Александар И Карађорђевић и према томе имао увид у дешавања која су уздрмала ову краљевску породицу. Да су браћа Александар и Ђорђе били антиподи није тајна, па је наводно овакав однос и инспирисао Андрића да обликује један дио приче по овом моделу.

Сукоб између Џем и Бајазита у роману уклапа се у причу о Ђорђу и Александру, а поред тога помињу се и сплетке великих сила које су се ковале око заточеништва Џема. У роману “Проклета авлија” у причу око заточеништва Џем султана укључују се личности попут папе и јерусалимских витезова.

Слична тематика о тајним друштвима била је актуелна и у вријеме браће Карађорђевић. У цијелу причу о Ђорђу и Александру биле су укључене и неке велике силе попут Аустроугарске, одакле су се свим силама трудили да Ђорђе не дође на власт, ни по коју цену. Принц Ђорђе наводно није био одушевљен Југославијом и хтио је самосталну Србију, баш као и Џем султан у роману. Није непознаница да је Ђорђе Карађорђевић био омиљен у народу као велики патриота и готово лудачки храбар, због чега многи нису жељели да га виде на престолу Србије.

“…Џем је тражио свој дио царства, у Азији, а Бајазит је мирно одговарао да је царство једно и недељиво и да султан може бити само један, а брату је нудио да се са харемом повуче у Јерусалим и да тамо живи спокојно од велике суме новаца коју ће му он исплаћивати сваке године…”

Џем султан је у свему сличан Ђорђу – идеалиста, плаховит, одан уживањима и највећи противник свог брата Бајазита. Кроз роман провејавају приче о копљу којим је прободен Христ и које је Бајазит спреман да преда само како би његов брат остао у ропству, а приче о истом копљу колале су и за вријеме браће Карађорђевић.

Бајазит је примјер за Александра Карађорђевића, а Андрић га описује овим ријечима:”…Бајазит је био од оних људи о којима се мало говори. Хладнокрван и храбар, одличан стријелац у рату… по својим склоностима много боље познавао велику очеву царевину, њене законе и уредбе…У трци за упражњеним престолом Бајазит је био бржи и вјештији…Бајазитови људи били су боље повезани и са њим и између себе, и радили су брже… Џем је имао више присталица и на двору и у војсци.”

Неколико година након смрти краља Петра која се догодила 1921.године Александар је, заузевши мјесто свога покојног оца, наредио да његов старији брат Ђорђе буде ухапшен и одведен у Специјалну психијатријску болницу у Нишу. Разлог Александрове овакве одлуке и данас је непознат, као и то да ли је Ђорђе заиста имао психичке проблеме. Једно је извјесно, а то је да принц није дочекао слободу ни након Александрове смрти и да је затворен у болници дочекао Други свјетски рат.

Питање о томе да ли је Иво Андрић инспирацију за причу о “Проклетој авлији” заиста пронашао у овим догађајима остаје и даље отворено.

*дијелови текста су преузети из романа “Проклета авлија”