Српска православна црква данас обиљежава Преподобног Георгија Митиленског, познатијег као Светог Георгија Исповједника.

Прије него што је дошао цар Лав Јерменин на власт, и прије него што су почели иконоборачки ратови и прогонства хришћана, у граду Митилени десиле су се неке ствари. То су била знамења, која су предсказала да ће ускоро доћи до великих промјена, и то на горе.

Тако је на примјер, једном за вријеме вечерње службе, нека невидљива сила подигла крст све до крова цркве, а затим се крст изврнуо и пао на земљу. Народ је ухватила паника, и уплашили су се од овог догађаја, који је протумачен као долазак цара, који ће уништавати иконе.

Послије неколико дана, један огроман и страшан вепар са одрезаним ушима, улетио је у олтар од цркве, и ту легао. Људи из храма су покушали да га избаце, али никако нису могли да га савладају, јер је био агресиван и тјерао их из олтара. Једва су некако успјели да га истјерају, тако што су узели мотке и били га док га нису изморили. Сазнавши то, блажени Симеон рече:

„Вјерујте ми, ђецо, тај вепар да ће овђе бити епископ који ће имати свињску нарав и живот.“

То се ускоро и догодило јер кад се Лав Јерменин зацарио, одмах диже гоњење на Цркву и сазва у Цариград многе епископе, наводећи их на своју иконобрну јерес.
Тада би позван у Цартиград и Георије, милетски митрополит. Док су многи пристали на зловјерје царево, он ванредном мудрошћу посрами цара, и лажног патријарха Теодота Каситера, и остале јеретике, и учини те многи увиђеше своју заблуду.

Али цар лажни и патријарх не отрпјеше ово изобличење, већ га послаше у прогонство у Херсон, а мјесто њега поставише у Митилени за митрополита неког јеретика. Свети Георгије је провео остале дане свога живота у прогонству, творећи многа чудеса, све до 816. године.