Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља – Крстовдан. Јован је био први свети мученик хришћанства. Ухапшен 27. године Нове ере, а страдао 28. године одсјецањем главе.

Према предању Јован Крститељ био је посјечен према наговору злобне Иродијаде, Иродове жене. Она је наредила да се глава Светог Јована не сахрањује заједно са тијелом, јер се плашила да Јован не васкрсне.

Прво обретење

Према предању, велики и славни пророк Јован Крститељ би посјечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, жене Иродове. Када Јован би посјечен, нареди Иродијада да му се глава не сахрањује заједно са тијелом, јер се бојаше да страшни пророк некако не васкрсне. Стога узе његову главу и закопа је на неком скривеном и бешчесном мјесту, дубоко у земљу. Њена дворкиња бијеше Јована, жена Хузе, дворјанина Иродова.

Добра и благочестива Јована не могаше трпити да глава Божјега човјека остане на мјесту бешчесноме, ископа је тајно, однесе у Јерусалим и сахрани на Гори Јелеонској. Не знајући о свему томе, цар Ирод када дозна о Исусу како чини велика чудеса, уплаши се и рече: „То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих“ (Мк 6, 16).

Послије извјесног времена неки знаменит властелин повјеровавши у Христа, остави положај и сујету свјетску и замонаши се, и као монах, с именом Инокентије, настани се на Гори Јелеонској баш на оном мјесту гдје је глава Крститељева била закопана. Желећи да зида себи ћелију, он копаше дубоко и нађе земљан суд и у њему главу, за коју му се јави тајанствено, да је Крститељева. Он је цјелива и закопа на том истом месту.

Друго обретење

На овај дан се зато прославља прво и друго „Обретеније главе Светог Јована Крститеља“ као помен на ове догађаје. По Божјем промислу та чудотворна глава доцније ишла је од руке до руке, понирала у мрак заборава и опет објављивана, док најзад није у вријеме благочестиве царице Теодоре, мајке Михаилове и жене Теофилове, и у вријеме патријарха Игњатија, пренијета у Цариград. Многа чудесна исцјељења догодише се од главе Претечине.

Вјеровања на дан обретења главе Јована Крститеља

У Србији је раширено вјеровање да овог дана сунце креће назад са сјевера према југу, три пута стане и заигра. Вјерује се да се небо у поноћ три пута отвара, па мртве душе лако улазе у рај, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље, оне ће му бити испуњене.

Не смијете да радите никакве теже послове. Нарочито је распрострањено вјеровање да се на овај празник не дирају ножеви нити други оштри предмети како се не би повријеђивале ране невино страдалог светитеља.