Српска православна црква и вјерници славе данас Успење (Успеније) пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, ово је празник мајки и дјеце.

Празник је успомена на смрт Богородице, према јеванђељима, дан када се узнела на небо “и предала свој дух у руке Спаситеља”.

До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.

Као што јој је некад архангел Гаврило саопштио да ће родити сина Божијег, тако је сада обавијестио да ће се, на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и “предала свој дух у руке Спаситеља”.

У српском манастиру Жича, задужбини Немањића са почетка 13. вијека, осликана је једна од најљепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тијело на одру.

У тренутку смрти Богородице, како је записано, апостоли почеше пјевати у славу Божију, а сва се соба засја од чудне свјетлости и пресвета Дјева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осјетивши смртнога бола.

„Мртво тијело њено пренијеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију…, апостол Јован носио је маслинову грану, а свијетао облак окруживаше њен одар и поворку”.

Предање каже да је Богородица живјела 60, према неким изворима 72 године, наџивјела је свога сина, наставила његову мисију и била свједок многих славних догађања.

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је на овај дан побиједио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај дан.

У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник. Вјерници масовно посјећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, гдје се обавља обред симболичне сахране Богородице.

Не мали број породица слави данас крсну славу, међу њима је и ужарски еснаф.

Како празнику претходи двонедјељни пост, а данас се вјерници, посебно жене, причешћују.

Овај дан уопштено, сматра се празником жена и мајки. Не раде се данас никакви послови.

Вријеме између Велике и Мале Госпојине зове се међудневница, а и њу, као и Велику Госпојину, прате многи обичаји.

Према народном календару, између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра, најбоље је брати лековито биље – кичицу из фамилије линцура, рицинус, хајдучку траву, папричицу, угаслицу, коњски босиљак, цвет од липе, зрео род од корова, дрена, шипка, оскоруше, шљиве и трна, други род од јабуке и малу зелену лубеницу.

Сматра се и да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и дуго остају свјежа.

Велика Госпојина слава је и неких општина и градова у Србији и Српској.