Српска православна црква прославља данас Светог преподобног Сисоја Великог, који је у српском народу изузетно поштован и цијењен као заштитник дјеце и брзи помоћник у свакој тузи и невољи.

По смрти великог свог учитеља Сисоје се настанио на пустињској гори званој Антонијева.

Тешким трудовима над самим собом толико је укротио себе да је био кротак и незлобив као јагње.

Зато му је Бог дао велику благодет да исцјељује болеснике, изгони нечисте духове и мртве васкрсава.

Шездесет година је Сисоје био у пустињи и био као извор живе мудрости за све монахе и мирјане који су долазили њему за савјет.

Пред смрт засија му лице као сунце. Монаси стајаху око њега и дивљаху се тој појави.

А када светитељ испусти своју душу, сва одаја испуни се дивним мирисом.

Упокојио се у дубокој старости 429. године.

Свети Сисоје учио је монахе: Ма какво искушење да се догоди човјеку, човјек треба да се преда вољи Божјој и да призна да се искушење догодило због гријехова његових. Ако ли се шта добро догоди, треба говорити да се догодило по промислу Божијем.

Дио моштију Светог Сисоја налази се у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини.