Српска православна црква прославља празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.

Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнијела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

Према канону Српске православне цркве, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.

Play Video

Велика Госпојина се у многим православним породицама прославља као породична слава, а често је и црквена или слава цијелог села. Зато се сви обичаји у вези са празницима посвећеним Мајци Божијој заснивају на поштовању њеног култа, у који су уклопљена вјеровања и ритуали из народне религије.

За празнике Велику и Малу Госпојину обичај је да, нарочито жене, поштују велики број забрана, које се односе на обављање послова у кући и око ње. Вјерницима се препоручује да не обављају кућне послове, а ово нарочито важи за жене. За празник Успења Пресвете Богородице, исто тако, није добро ишта радити рукама или започињати нов посао.

Вјерује се да Богородица разумије душу сваке жене посебно, разумије њену мисао, бол, патњу, жељу. Због тога жене се посебно њој моле за заштиту, срећу, здравље и унутрашњи мир.

Од празника Велике Госпојине, до Мале Госпојине (Рођење Пресвете Богородице), обиљежава се период Међудневнице, када се беру љековите биљке, које се суше и чувају за припрему природних лијекова и чајева током цијеле године.