Једна од највећих, али и најстаријих српских светиња подигнута је у првој половини 13. вијека, а њен ктитор је први краљ из лозе Немањића Стефан.

Међутим, према причама које се преносе са кољено на кољено још увијек постоји легенда према којој је у изградњи манастира Жича великог удјела имао и Свети Сава. Све што би мајстори током дана сазидали, преко ноћи је било порушено. Тада се краљ Стефан обратио за помоћ свом брату, који се монасима три дана и три ноћи провео у молитви, како би градња била успјешна. Жича је специфична по својој црвеној фасади, вјерује се и да је то урађено по замисли Светог Саве, јер ти симболизује крв страдалника за вјеру.

“Послије стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смјештено сједиште аутокефалне српске архиепископије, а Свети Сава био је први архиепископ. Током средњег вијека, у Жичи су устоличавани епископи и овјенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као Седмоврата. Забиљежено је да је седам краљева из династије Немањића крунисано у овом манастиру, а по народном предању вјерује се да је сваки краљ имао свој улаз. Само би он њиме пролазио, а тај улаз послије његовог проласка би бивао зазидан. Нововековни краљеви Србије, Александар Обреновић и Петар први Карађорђевић, након крунисања су миропомазани у Жичи, што се сматра надовезивањем на традицију Немањића.”, кажу за РИНУ у ТО Краљево.

Главна манастирска црква, подигнута у рашком стилу, посвећена је Вазнесењу Господњем, постала је узор и остала то кроз читав 13. вијек, тиме је у историји рашког градитељства, као заметак новог раздобља, заузела кључно мјесто. Комбинација различитих слојева камена и цигли чине улаз у облику куле веома интересантним. Почетком посљедње деценије 13. вијека, манастир је страдао у нападу Татара, да би га почетком 14. вијека обновио краљ Милутин.