Рече генерал Миломир Талић и тог јутра чу’ се бука топова! Био је то знак за почетак операције живота

У рано јутро 24. јуна 1992. заглушујућа бука топовске и артиљеријске ватре је означила почетак операције “Коридор 92”, познатије као Битка за Коридор, познатија и као битка живота.

Након што је и дванаеста беба умрла у бањалучком породилишту због недостатка кисеоника, а због чињенице да је иста судбина (изјвесна смрт) чекала и остале становнике Крајине, те читаве Републике Српске и Републике Српске Крајине.

Услед блокаде и налажења у непријатељском, бошњачко-хрватском окружењу, генерал Момир Талић је издао саопштење за свеопшти напад свим расположивим снагама и рекао да хоће да се до Видовдана пробије пут до Србије, макар био колика и козија стаза.

Тако је почела највећа и најзначајнија операција и битка читавог Одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српској, без које не би било ни свих других, потоњих славних битака, ни Републике Српске, нити Срба у Босни и Херцеговини.

Недовољно повезане, наврат-нанос створене јединице потоње Војске Републике Српске, још увијек недовољно форматиране и војнички устројене, настале махом као наслијеђе југословенских војних и цивилних структура, подсјећа Информер. Била је то мјешавина територијалне одбране и остатака 2. Армијске области ЈНА премјештене недуго прије тога из Загреба у Сарајево. Јединице су кренуле у одсудни јуриш на живот и смрт, за живот свог народа и његов опстанак, и останак на вијековним огњиштима.

Дан за даном, град за градом и Србија је била све ближа спасењу и избављењу из блокаде и спорог изумирања у непријатељском окружењу.

Вјечна захвалност свим учесницима пробоја Коридора, свим војницима Војске Републике Српске, нашем прекодринском војном и политичком руководству што су послије неколико вијекова ропства вратили српску државност и на “ону страну” Дрине и тако створили залог за неминовно свесрпско ослобођење и уједињење.