У добојском насељу Станови данас је служен парастос поводом 78 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана.

На данашњи дан прије 78 година усташе из насеља Присаде и околних села убиле су, а потом запалиле 30 мјештана Станова.

Парастос је служен поред споменика страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима.

Драго Алаџић, који је у вријеме покоља имао двије године, каже да му је током покоља страдао дјед, а о страхотама које су починиле усташе причао му је отац.

Он каже да се усташки пир наставио паљењем кућа и убиством Кузмића, Булића, Тинковића, Милетића…

Бранко Шарчевић, који је у покољу изгубио стрица, каже да је захваљујући вјероучитељу Драгану Нинковићу и представницима мјесне заједнице подигнут споменик страдалима као сјећање и опомена на стравично дешавање.

О овом злочину познатом као „крваво прољеће“ остао је запис Живка Ђедовца на основу свједочења шестогодишње дјевојчице Невенке Алаџић, једине преживјеле из масакра тог 20. марта 1945. године, у којем је изгубила мајку Стану /31/, брата Бошка /9/ и сестру Марицу /12/.

Према њеном свједочењу, злочинци су у подруму куће Николе Бјелобабе одвојили дјецу од жена. Жене су стријељане на оближњој њиви Марка Кузмића, а дјеци је наређено да легну на леђа након чега су усмрћена рафалима.

Након што су заустављене у крвавом пиру, усташке јединице су се повукле из села, а Невенкин отац Станко је заједно са другим мјештанима са три локације покупио остатке запаљених тијела својих најмилијих, који су потом сахрањени у неколико заједничких гробница на локалном гробљу.