Око 800 километара од Аделејда, налази се Кубер Педи, град у ком се живот одвија испод земље.

На први поглед, Кубер Педи, град на сјеверу Аустралије, не дјелује посебно ни по чему. Међутим, ако погледате мало боље, примјетићете димњаке који вире из пјеска аустралијске пустиње. Разлог за то је и разлог зашто Кубер Педи заправо јесте посебан: тачно испод ових димњака налазе се домови око двије хиљаде људи.

Температуре на површини Кубер Педија понекад премашују и педесет степени, због чега је живот на тлу готово немогућ.

Првог фебруара 1915. године, на територији данашњег града пронађен је опал, а данас се свеијт овим минералоидом снабдијева понајвише из Кубер Педија. Захваљујући томе, мала популација овог града живи стабилно и не мора да брине за посао јер становништво живи од и те како развијеног рударства. Поред тога, туризам у Кубер Педију цвјета протеклих неколико година јер је свијет фасциниран начином живота овог малог дијела Аустралијанаца – испод тла пустиње, наводи Национална географија Србија.

Име града настало је од абориџинског купа-пити, што значи „рупа бијелог човјека“.

Можда дјелује немогуће, али испод земље се у Кубер Педију живот одвија као у било ком другом граду. У њему се налазе двије цркве – од тога је једна српска православна Црква Светог Илије Пророка – пивница, књижара, Хотел „Пустињска пећина“ и још много тога. Наравно, локално становништво не проводи све вријеме испод површине, већ уживају у бројним активностима на „земљишном“ дијелу Кубер Педија: играју голф, одлазе у биоскоп и прате коњске трке.

Иако је живот, када је град тек основан, био напоран, његови становници данас имају подземни извор воде.

Коначно, долазимо и до цркве чије присуство је можда и најмање јасан део приче о Кубер Педију. Како је могуће да је у подземном граду две хиљаде Аустралијанаца одвојен један кутак за цркву народа који живи хиљада километара даље?

Уколико икада будете ходали пустињом испод које је Кубер Педи, угледаћете велики крст. Мислићете да је то све, али није – он је само дио крова цркве која се налази испод.

Међу грађанима има доста људи из наше земље, који су прије двадесет година покренули иницијативу да изграде вјерски објекат. Како је прошле године објаснио предсједник црквене заједнице Миломир Белошевић, многи Аустралијанци, Хрвати, Нијемци и муслимани помажу у одржавању Цркве Светог Илије Пророка – сви које замоле за помоћ долазе.