08/03/2023
– За време свјетског рата борио сам сам се на ужичком фронту и ту сам био рањен, а затим упућен у болницу у Ниш-сведочио је Ђорђе Васић властима по повратку у Крушевац.- Из болнице, када сам оздравио,отишао сам у свој пук, који је био код Београда, одакле смо се повукли до Смедерева и ту сам био заробљен. Заједно са мном пали су у ропство многи наши војници,а међу њима је био мајор Чедомир Милосављвеић,командант 1. батаљона 12. пука.
Васић даље износи да су их прво спровели у Ковин, затим у Темишвар, одакле је преко Будимпеште завршио у Берлину. Ту је био све до 1917. године када су га вратили у Мађарску, на имање извесног грофа Шандора Андрашиа.
– Код њега сам радио у шуми и на томе послу провео сам 3,5 године-испричао је Васић новинарима 1929.године. – Са Андрашиевог имања отишао сам на имање Естрехорија Херцега у Нови Домбај и ту сам био до 1925. године. Како нам овај није плаћао, ја сам са још неколико наших војника побјегао са његовог имања и отишао код дрварског трговца Кондора Торина, код кога сам постао надзорник дрварског предузећа, наводе Новости.
Како се његово имање налази ближе нашој граници, додаје Васић, ријешио је да побјегне.
Пребацио сам се код Горње Лендаве и одмах сам се пријавио нашим властима-причао је заробљеник.
– Из Лендаве су ме одвели за Загреб, па за Винковце и Београд, одакле су ме спровели у Крушевац.
Васић је тврдио да је за ослобођење Србије сазнао тек 1924. године. Био је изричит да је покушао да побегне четири пута и да су га сва четири пута ухватили на дјелу. До родне Медвеђе, села код Гтрстеника,одакле су Васићи, познати музичари, просто није могао да стигне. Посаедњих пет година било је тешко да се побјегне, јер је, износи, био под надзором.
Тек, 1929.године докопао се Србије. Или због носталгије или што му је досадила Мађарска, никада није утврђено.
