За оне малишане рођене на неки велики празник или Божић, одувијек се вјеровало да су посебни.

Сматрало се да ће дјеца рођена на Божић увек имати божју заштиту, да ће им судбина бити наклоњена, да ће бити добри људи, а за њих су се везивале и још неке лијепе особине – да су веома несебични, да су особе на које други могу да се ослоне, веома њежни и да шире само љубав и доброту око себе.

– Вјеровало се, и још се вјерује, да ће нешто добро из карактера тог свеца прећи и на дијете, јер светац је инспирација на чији се живот треба угледати. Често се таквој дјеци давало име по свецу на чији су дан рођена. То је пак одлука родитеља, јер црква не инсистира на томе – истакао је етнолог Саша Срећковић, савјетник у Етнографском музеју.

А ево и шта каже стручњак када су у питању малишани рођени на најрадоснији хришћански празник, Божић.

– За дјецу рођену на Божић вјерује се да имају свог анђела чувара који ће их срећно провести кроз живот. Каже се да су та дјеца посебно срчана и посвећена својим обавезама и плановима. Из старословенске вјере остало је до данас вјеровање у три суђаје – митска бића које одређују будућу животну судбину дјетета, најкасније трећег дана по рођењу дјетата. Вјерује се да их треба дочекати свечано, с погачом, вином и босиљком који се постављају поред новорођенчета – додао је Срећковић за Yumamu.