Дух Гаврила Принципа више од једног вијека, од Сарајевског антентата, не мирује, о чему свједоче бројни мурали о њему по градовима широм Србије.

Принцип је умро 28. априла у тамници у Чешкој, 1918. године, не дочекавши крај рата, за кога је окидач и повод био управо његов метак.

Гаврило Принцип ушао је у историју, али широј јавности мало је познато да се за Сарајевски атентат обучавао у Врању, тачније у Казанђолу, клисури Врањске ријеке, која је од града удаљена три клиометра.

Принцип и десетак припадника “Младе Босне” научили су да рукују оружјем баш у Врању, припремајући се да пуцају на Франца Фердинанда и његову супругу Софију, приликом посјете Сарајеву 1914. године, на Видовдан.

Гаврило Принцип је из Београда у прољеће 1912. године стигао у Врање, код Живојина Рафајловића, зета знаменитог врањског задужбинара Јанче Јовановића Балџије и Михајла Стевановића, познатијег као Миле Цупара, иначе првог инструктора специјалних јединица у Србији.

Гаврила и још неколико припадника “Младе Босне”, Цупара је обучавао у руковању камом, пиштољем и бомбама.

Улица у горњем дијелу Врања, гдје је Принцип становао, и данас носи његово име. Одатле је он са осталим младобосанцима одлазио у Казанђол на обуку.

Све се то знало, препричавало по граду, писаних трагова није остало, осим хронике породице Цупара.

Прича о Прициповом боравку у Врању-само легенда?

Дејан Антић, са Филозофског факултета Универзитета у Нишу и доктор историјских наука, каже да су приче о Гаврилу Принципу и Врању “само легенде”.

– Не постоје конкретни историјски извори који би поткрепили те тврдње. Све се заснива на усменом предању- каже он.

Обучавали га црнорукци и четници?!

Врање је на прагу 20. вијека било сједиште Извршног одбора Српске четничке организације, град лучоноша у процесу ослобађања Старе Србије о чему нам свједоче бројни документи и дипломатски извјештаји српских и страних конзула у Турској.

У њему су се налазили магацини са оружјем, муницијом. У том смислу постоји могућност да је Принцип у организацији црнорукаца и искусних четника учио руковање оружјем на југу Србије, али историја је егзактна наука, ако немамо поуздан историјски извор – не можемо нешто са сигурношћу да тврдимо – указује Антић, преноси Информер.

Казнађол, клисура Врањске ријеке, који се налази три километра сјеверно од града, испод остатака утврђења Марка Краљевића, званог Марково кале, култно је мјесто врањске омладине од памтивијека.

Удубљена у камену која је ријека направила подсјећају на огромне казане, по чему су ови вирови добили назив Казанђол.

Када је у Казанђолу добро овладао руковањем камом, пиштољем и бомбама, Гаврило Принцип се вратио у Београд.

Иако су Врањанци тада знали да неко вјежба у Казанђолу, тајна је чувана више од пола вијека, тек након тога кренуле су усмене приче и предања, да би тек почетком 21. вијека почело да се јавно говори о томе и истражује.