По броју жртава ова локација налази се одмах иза Јасеновца и Јадовног, и представља треће највеће српско стратиште за време Другог свјетског рата, а ријетко ко данас међу Србима уопште зна да то мјесто постоји.

Фото: Заборављени коријени

Ово је спомен-обиљежје Гаравице код Бихаћа у ком су Хрвати и муслимани-усташе извршили масовни покољ српских жена, дијеце и стараца 1941. године. Око 12.000 до 15.000 брутално мучених и покланих Срба почива на овом месту!

Искључиви разлог за убијање ових недужних људи је била чињеница да су они били рођени као Срби и крштени у православној вјери.

Овај злочин је посебно важан због огромног процента убијене српске дјеце.

По заузимању бихаћко-петровачког краја, Хрвати су већ јула 1941. године заробили скоро све Србе из околине Бихаћа и затворили их у злогласни казамат Кула. Након мучења и малтретирања, Срби су одведени на стратишта са унапријед припремљеним јамама.

Свима је наређено да се свуку, тада је услиједила пљачка, клање ножевима и ударци маљевима у главу и бацање у јаме.

Иако су у Гаравицама убијани само Срби, и то само зато што су рођени као Срби и крштени у православној вјери, убијен је и мањи број Јевреја. Без обзира на чињеницу да с убице били Хрвати и Бошњаци, Титова комунистичка власт је на сваки начин покушавала да заташка ту чињеницу, па је тако наређено да се увијек говори и означава да су у Гаравицама убијани “родољуби” или “антифашисти”, а не Срби!