Газиместан је назив спомен-мјеста и споменика у знак сјећања на Косовску битку. Налази се око шест-седам километара југоисточно од стварног бојног поља, познатог као Косово поље. У преводу би значило и „херојско мјесто“.

Косовска битка

— Натпис на споменику „Косовско проклетство“ приписује се Кнез Лазару.

„Тко је Србин и српског рода

И српске крви и баштине

И не долази у битку на Косову,

Нека никада не добије потомство какво му срце жели!

Ни син ни кћер

Нека ништа не нарасте што му рука сије!

Ни тамно вино ни бијела пшеница

И нека је проклет од свих вијекова до свих вијекова!

Ова се верзија први пут појавила у збирци народних пјесама 1845. године, а коју је уредио Вук Караџић.

Газиместан је узвишење на сјевероистоку Приштине (626 м), пет километара од града, крај магистрале за Косовску Митровицу. Осим што је на њему вођена Косовска битка, 28. јуна 1389. године, обиљежили су га и потоњи политички догађаји.

Ипак, на узвисини је споменик само косовским јунацима, који је подигла Народна Република Србија 1953. године.

На Газиместану је, на Видовдан, 1989. године одржана прослава 600. годишњице Косовске битке којој је присуствовало око милион људи.

Комплекс Газиместана са споменицима и божурима је био под заштитом државе до 1999. године. Сада га чувају међународне снаге.

Срби се сваке године на Видовдан окупљају код Споменика косовским јунацима на Газиместану, а Српска православна црква одржи спомен. Године 1989., на 600. годишњицу српски предсједник Слободан Милошевић одржао је познати говор на Газиместану.

Након подсјећања на Косовску битку, направио је паралелу и са тада актуленим догађајима: “Другарице и другови, на овом месту у срцу Србије, на Косову Пољу, пре шест векова, пре пуних шест стотина година догодила се једна од највећих битака онога доба. (…) Стицајем друштвених околности овај велики шестстогодишњи јубилеј Косовске битке догодио се у години у којој је Србија, после много година, после много деценија, повратила свој државни, национални и духовни интегритет. Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање – са чим ћемо пред Милоша”. Тада је први пут са званичног институционалног мјеста Косово проглашено срцем Србије, што се задржало до дана данашњег.